Ona je prva žena iz Srbije na krovu sveta

Dragana Rajblović, koja je 2007. osvojila Mont Everest, danas kaže da je malo usporila

Posle uspona na krov sveta, Dragana Rajblović je svoj podvig pretočila u knjigu u kojoj je do detalja opisala pripreme za ovu ekspediciju, kao i sam odlazak i borbu sa usponom na Himalaje.

Osvojila je i Kilimandžaro, a provela je jedno vreme i u pustinji Atakami. Danas kaže da je "usporila", ali i dalje sa svojim sportskim klubom Alti obilazi prirodu Srbije i sveta, kada pandemija to dozvoli.

"Ono što je sreća kod nas je da mi i dalje imamo prirodu koja je, da kažem, netaknuta. Ne mislim džunglu koju niko nije prošao, nego prirodu koja nije iskorišćena u turističke svrhe, da je napravljena neka infrastruktura, da ima hotela, puteva... Sa te strane, to još kod nas nije razvijeno i imamo tu sreću da možemo još uvek negde da odemo da ne vidimo nijednu kuću, asfaltiran put. To je ono što je još uvek privlačno, da možemo da odemo da istražujemo. Kod nas jeste sve dosta prljavo, ali je fenomenalno što ta priroda u kojoj nema ničega, i u koju idemo samo mi planinari, jer to turiste ne zanima, neće turista da ide da kalja cipele. E, mi možemo da odemo u tu prirodu i uživamo za sebe na svoj način, da budemo u tišini, da istražujemo. To će u jednom trenutku da bude stvar prošlosti, neće više biti toga za neke buduće generacije", objašnjava Rajblović.

Dragana Rajblović na Durmitoru / Foto: Privatna arhiva
Dragana Rajblović na Durmitoru / Foto: Privatna arhiva

"Godinu dana pošto sam se vratila sa Everesta, 2008. godine sam osnovala sportski klub Alti i to je bilo više za alpinističke tečajeve, planinsko trčanje, više smo se time bavili. Onda sa godinama sam to ublažila, pa sada idemo na planinarske ture svaki vikend. Ljudi koji se tu okupljaju, i uopšte u svim tim outdoor sportovima - to je potpuno drugi svet. Ne mislim ja da dođu drugačiji ljudi nego ljudi koji dođu sa strane i počnu time da se bave postaju kao ta većina. Nekako u planinarenju vladaju neka druga pravila. Nije to samo odlazak u prirodu, tu se ljudi i druže, ali niko tu ne poteže neke teške, političke teme. Bukvalno taj ambijent nameće da mi vodimo normalne razgovore. Ne ide – prosto ne ide politika i neke teme koje ljude nerviraju u tom okruženju", kaže Dragana.

Iako je pandemija poremetila planove, ona je našla način da putuje i osvaja vrhove koji su nam bili dostupni, što u širem regionu, a i u Srbiji. Neke planove koji su ostali neispunjeni kaže da će sprovesti u delo čim to bude moguće. 

"Ja bih volela da sada vodim ljude po Južnoj Americi, ali pošto je to sada nemoguće, vodim ljude u one zemlje u koje može da se uđe. Išli smo u Kapadokiju dva puta u 2021. godini, to je planeta za sebe u okviru Turske. Kako god da se zatvori svet, uvek ima nekih mesta na koja možemo da odemo i da nam bude super. Ko zna da li baš išla u Kapadokiju, da nisu ostalo zatvorili. Svugde ima nešto da se vidi. Ja nisam više vezana toliko za podvige, sada sam u godinama kada mi to nije više toliko važno. Ali više bi volela za sebe, na primer, da budem u nekom plemenu. Problem je što i ako postoje plemena koja nisu bila u dodiru sa civilizacijom, to može na prste jedne ruke da se izbroji, u Brazilu i jedno ostrvo kod Indije. U Papui Novoj Gvineji i Južnoj Americi postoje neka plemena koja iako su u nekom kontaktu sa ljudima, ipak žive na autentičan način. Volela bi da provedem jedno vreme sa njima, te civilizacije koje iščezavaju da vidim kako žive", objašnjava alpinistkinja.

Danas je Rajblović uspešna u vođenju svog kluba Alti, ali i u vođenju ljudi koji žele da borave u prirodi i da iskuse neke nove avanture u životu. Odlazak sa Gagom, kako je svi zovu, na planinu uvek je poseban doživljaj.

"S obzirom da starim, onda su mi se i strasti malo smirile. To znači da sam ranije više išla na stene i penjala alpinističke smerove, a sada sam se skoncentrisala više na planinarenje i da vodim grupe na planinarenje. Postoji mnogo vodiča i ljudi mogu da naprave svoj izbor. Sa moje strane ne postoji ambicija da ljude vodim na visoke planine i da postižu neke ciljeve, nego vodim na nešto srednje, gde će neko ko je početnik, a želi da dostigne do nekog nivoa kada će moći da ide i na teže planine - na mojim turama može da stekne neku osnovnu kondiciju, da  vidi to i sa neke lepe strane - da nije svrha i cilj da se pošto-poto stigne na neku visinu ili da se pređe dosta kilometara, nego da se dan provede i u uživanju u prirodi. Skoro svaki vikend negde vodim i ne osećam se kao da idem na posao, nego je to profesija u kojoj ja uživam. Interesantno je od kako je krenuo kovid, mi smo sprečeni da idemo malo češće u region i u inostranstvo, nego idemo najviše po Srbiji. I ja koja toliko godina idem u prirodu i koja sam toliko obišla i pored toga ima u Srbiji toliko toga što nisam videla. Ako u Srbiji koja je mala ima toliko mesta koje nisam obišla, koliko tek onda treba za ceo svet - treba nam sto života. "

Što se muško-ženskih odnosa tiče, Dragana kaže da nikada nije iskusila maltretiranje ili bilo kakav oblik zlostavljanja, jer su ljudi na planini poprilično jednaki, ali kaže da se uvek sklanjala od ljudi koji su negativni ili su "energetski vampiri", bilo da su ženskog ili muškog roda.

Nastavak razgovora sa Draganom Rajblović pročitajte ovde.


  • #Dragana Rajblović
  • #Planinarenje
  • #Alpinizam
  • #Mont Everest
  • #Himalaji
  • #Kilimandžaro
  • #Atakama

Ova web stranica koristi kolačiće (eng. Cookies), koji nam omogućavaju da posetiocima osiguramo bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost stranice. Više možete saznati ovde