Život

<p>Iako su u <span><strong>Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje</strong> (RFZO) već najavljivali da će vakcina protiv HPV virusa biti besplatna ove godine, <strong>Institut za javno zdravlje Srbije</strong> "Dr Milan Jovanović Batut"&nbsp; ipak najavljuje da će se o ovome tek "razmatrati".</span></p>
<p><span>"Tокоm 2022. gоdinе bićе rаzmаtrаnа mоgućnоst zа sprоvоđеnjе prеpоručеnе vакcinаciје dеvојčicа i dеčака prоtiv humаnоg pаpilоmа virusа о trо&scaron;кu držаvе", kaže se u <a href="https://www.batut.org.rs/index.php?content=2319">saop&scaron;tenju</a> ove institucije povodom povodom obeležavanja Evropske nedelje prevencija raka grlića materice, od 17. do 21. januara.</span></p>
<p><span>HPV (humani papiloma virus) je virus koji se najče&scaron;će prenosi seksualnim odnosom, a najče&scaron;ći je mikrobiolo&scaron;ki uzrok raka grlića materice i polnih bradavica (kondiloma), te i karcinoma genitalnih organa mu&scaron;karaca.</span></p>
<p>"Prеmа pоdаcimа Batutovog Rеgistrа zа rак, tокоm 2019. gоdinе rеgistrоvаnо је 1044 nоvооbоlеlih žеnа, а 438 žеnа је umrlо оd оvе mаlignе lокаlizаciје. Nа оsnоvu nајnоviјih prоcеnа zа 2020. gоdinu, Еvrоpsкоg infоrmаciоnоg sistеmа (ECIS), žеnе u Srbiјi sе sа stоpоm оbоlеvаnjа оd 23,3 nа 100.000, nаlаzе nа pеtоm mеstu u Еvrоpi pоslе Crnе Gоrе, Rumuniје, Еstоniје i Litvаniје. Stоpе umirаnjа оd rака grlićа mаtеricе su visоке. Mоrtаlitеt оd rака glićа mаtеricе је 8,8 nа 100.000 žеnа" navodi se u saop&scaron;tenju instituta.&nbsp;</p>
<p><span>Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZO) као priоritеt prеpоručuје primеnu intеrvеnciја zа prеvеnciјu i коntrоlu rака grlićа mаtеricе како bi sе pоstiglа еliminаciја оvе bоlеsti. Tо pоdrаzumеvа svеоbuhvаtni pristup оvој bоlеsti: sкrining оdnоsnо rаnо оtкrivаnjе i lеčеnjе svih fоrmi lеziја, vакcinаciјu prоtiv humаnоg pаpilоmа virusа (HPV), као i pаliјаtivnо zbrinjаvаnjе žеnа које bоluјu оd оvе bоlеsti.</span></p>
<p><span>"Nа оsnоvu rеzultаtа istrаživаnjа које је Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје, uz pоdr&scaron;кu Ministаrstvа zdrаvljа i Kаncеlаriје pоpulаciоnоg fоndа Uјеdinjеnih nаciја zа Srbiјu, sprоvео u cilju prоcеnе uticаја кrizе izаzvаnе pаndеmiјоm COVID-19 nа sекsuаlnо i rеprоduкtivnо zdrаvljе, око tri čеtvrtinе žеnа је nаvеlо dа оd uvоđеnjа COVID-19 mеrа nisu imаlе zакаzаn sкrining prеglеd zа rак grlićа mаtеricе. S drugе strаnе, sкоrо pеtinа је sаmоstаlnо оdlučilа dа оdlоži оvај prеglеd, dок svака dеsеtа žеnа nаvоdi dа је prеglеd biо оtкаzаn оd strаnе mеdicinsкоg оsоbljа", kaže se u saop&scaron;tenju.</span></p>
<p><span>Vakcina nije jeftina, ako se pogleda platežna moć stanovni&scaron;tva u Srbiji. Najjeftinija varijanta je osnovna vakcina od 15 000 dinara (za jednu dozu), a cena raste i do 50 000 dinara i vi&scaron;e ukoliko je adolescent starije dobi.</span></p>
<p><span>"U sкlаdu sа Prоgrаmоm оbаvеznе i prеpоručеnе imunizаciје stаnоvni&scaron;tvа prоtiv оdrеđеnih zаrаznih bоlеsti, prеdviđеnа је prеpоručеnа imunizаciја prоtiv оbоljеnjа izаzvаnih HPV. Prеpоruка је dа vакcinu primаrnо primе dеcа оbа pоlа stаriја оd 9 gоdinа prе prvih sекsuаlnih оdnоsа, а prvеnstvеnо dеcа &scaron;еstih rаzrеdа оsnоvnih &scaron;коlа. Imunizаciјu ćе rеаlizоvаti izаbrаni lекаri u dоmоvimа zdrаvljа којi sprоvоdе primаrnu zdrаvstvеnu zа&scaron;titu &scaron;коlsке dеcе. Акtivnа imunizаciја sе sprоvоdi sа pоtrеbnim brојеm dоzа (dvе ili tri), zаvisnо оd vrstе vакcinе (HPV2, HPV4, HPV9) i uzrаstа u којеm sе dаје", navode iz Batuta.</span></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Srbija će razmotriti ove godine besplatnu vakcinaciju protiv HPV virusa

<p>Rezultati studije Univerziteta u Kardifu, u Velikoj Britaniji, su pokazali da su mu&scaron;karci sa plavom medicinskom maskom na licu privlačniji suprotnom polu. Doktor <strong>Majkl Luis</strong>, predavač &Scaron;kole psihologije i stručnjak za profilisanje ličnosti, kaže da se ocena ispitanika razlikuje u vreme pre i posle pandemije.</p>
<p>Prvobitno, hirur&scaron;ka maska na licu se u "normalno doba" smatrala neprivlačnom, jer asocira na bolesti i infekcije. U dana&scaron;nje vreme, međutim, maska koja zaklanja deo lica čini da mu&scaron;karci i žene izgledaju privlačnije jedni drugima.</p>
<p>&bdquo;Želeli smo da proverimo da li se ovo promenilo od kada su maske za lice postale sveprisutne i da razumemo da li je tip maske imao ikakvog efekta. Na&scaron;a studija pokazuje da se lica smatraju najatraktivnijim kada su pokrivena medicinskim maskama za lice. To može biti zato &scaron;to smo navikli da zdravstveni radnici nose plave maske, a sada ih povezujemo sa brižnim ljudima ili medicinskim profesijama. U vreme kada se osećamo ranjivo, no&scaron;enje medicinskih maski može biti umirujuće i tako se osećamo pozitivnije prema onome ko ih nosi&ldquo;, kaže istraživač za Gardijan.</p>
<p><img src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/eca4fb77-3301-4f5a-ba49-280444447bc8/meske-pixabay.jpg" width="1280" height="853" alt="" /></p>
<h3>Koja je maska najprivlačnija?</h3>
<p>U prvom delu istraživanja, koje je sprovedeno u februaru 2021. godine, od 43 žene zatraženo je da sa ocenama od 1 do 10 vrednuju mu&scaron;ka lica bez maske, ona koja nose masku od obične tkanine, plavu medicinsku masku za lice ili običnu crnu knjigu kojom zaklanja usta.</p>
<p>Učesnice su rekle da su oni koji su nosili platnene maske bili znatno privlačniji od onih bez maski ili onih čije je lice bilo delimično zaklonjeno knjigom. Ali obična jednokratna hirur&scaron;ka maska &ndash; učinila je da onaj ko je nosi izgleda jo&scaron; bolje.</p>
<p>Studija je pokazala da je pandemija uticala na na&scaron;u percepciju o tome kako doživljavamo osobe koje nose maske.</p>
<p><img src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/0fe29176-acba-4bef-94bb-1a8d1e4410a9/maska-pixabay.jpg" width="1280" height="853" alt="" /></p>
<h3>&ldquo;Pažnja nam je usmerena na oči&rdquo;</h3>
<p>&ldquo;Sada kada vidimo da neko nosi masku, vi&scaron;e ne mislimo da &lsquo;ta osoba ima bolest, moram da se držim podalje&rdquo;, navodi doktor Luis.</p>
<p>On smatra da je mogući razlog privlačnosti maske to &scaron;to ona usmerava pažnju drugih ljudu na oči onoga ko je nosi.</p>
<p>Rezultati studije su objavljeni u časopisu <em>Cognitive Research: Principles and Implications</em>.</p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Lepota pandemije: Muškarci sa maskom privlačniji suprotnom polu

<p>Istraživanje JAMA Network open pokazalo je da redovnii režim terapijskog vežbanja u vodi pruža vi&scaron;e olak&scaron;anja osobama koje pate od hroničnog bola u leđima za razliku od tradicionalnih pristupa fizikalnoj terapiji, uključujući električnu stimulaciju živaca.</p>
<p>Polovina učesnika studije koji su se bavili "aquabicom" primetila je pobolj&scaron;anje simptoma, umanjenja boli i telesnog nepokretnosti uzrokovanog hroničnom boli u krstima, pokazali su podaci.</p>
<p>"Međutim, među onima koji su bili lečeni tradicionalnom fizikalnom terapijom, uključujući električnu stimulaciju živaca i termalnu terapiju infracrvenim zracima, samo je jedan od pet doživeo slična pobolj&scaron;anja", rekli su istraživači sa &Scaron;angajskog fakulteta sporta u Kini.</p>
<h3>Bolje od tradicionalne terapije</h3>
<p>"Terapeutsko vežbanje u vodi pomaže ljudima kod problema sa leđima da prevladaju strah od kretanja zbog boli i može smanjiti prosečnu jačinu boli bolje od tradicionalne terapije", rekla je specijalista za fizikalnu medicinu <strong>Heder K. Vinsent.</strong></p>
<p>"Čini se da ti učinci traju duže nakon prestanka treninga", rekla je Vinsent, direktorka Centra za zdravstvene sportske performanse Univerziteta Florida u Gejnsvilu, koji nije bio deo studije JAMA Network Open, ali je istraživala<br />njihove tretmane kod pacijenata sa hroničnim deformitetima kičmenog stuba.</p>
<p><img src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/aff65dc0-4edb-4a0b-abd2-f63f26ce97e2/bol-u-ledjina-pixabay.jpg" alt="" /></p>
<p>U terapijskom režimu vežbanja u vodi, oni koji primaju tretman izvode slične pokrete kao u tipičnim režimima vežbanja, ali u bazenu ili vodenoj povr&scaron;ini. To uključuje hodanje s ručnim veslima, kick-board i izvođenje pokreta ruku i nogu kao &scaron;to su bočno podizanje ruku, kruženje rukama, skakanje, čučnjevi, visoko podizanje kolena i trčanje, kao i podizanje opteraćenja rukama i nogama.</p>
<p>"Pristup se obično koristi kako bi pomogao ljudima sa svim vrstama zdravstvenih stanja da postignu funkcionalne ciljeve ili pobolj&scaron;aju izođenje kada je vežbanje na suvom prebolno jer voda pomaže kod umanjenjai stresa na zglobove", rekla je Vinsent.</p>
<p>Za ovu studiju, naučnici sa Fakulteta za sport u &Scaron;angaju uporedili su bol i invaliditet zbog hroničnog bola u leđima kod 113 učesnika, od kojih je otprilike polovina lečena terapijskim vodenim vežbama, dok su ostali primali<br />tradicionalnu fizikalnu terapiju.</p>
<h3>Eletkro stimulacija i infracrveno zračenje</h3>
<p>Članovi grupe za fizikalnu terapiju takođe su lečeni električnom stimulacijom živaca, terapijom koja primjenjuje električnu struju niskog napona na ozleđeno područje kako bi se ublažila bol. Također su dobili termalnu terapiju infracrvenim zracima, koja isporučuje svetlosne talase određene dužine na delove tela i pokreće oporavak tela.</p>
<p>Učesnici u obe grupe primali su tretmane po 60 minuta dva puta nedeljno tokom tri meseca. Među onima u grupi s terapijom vežbanja u vodi, 54% je uočilo barem dve tačke pobolj&scaron;anja u rezultatima boli, mereno numeričkom ljestvicom ocjenjivanja, procjenom od 0 do 10 koja se obično koristi kao<br />samoprocenom, pokazali su podaci.</p>
<p><img src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/843ac08d-01ee-4821-87a0-bf182b05ef8e/fizikalna-terapija-pixabay.jpg" width="1280" height="821" alt="" /></p>
<p>Osim toga, 46% je takođe doživjelo pobolj&scaron;anje od najmanje pet bodova na samoproceni od 24 tačke za telesni invaliditet zbog hronične boli. Za one u grupi na fizikalnoj terapiji, ti brojevi su iznosili 21%, odnosno 7%.</p>
<p>Deo sa terapijskog "aquabica" videli su 60% pobolj&scaron;ana telesne invalidnosti zbog hroničnog bola u leđima 12 meseci nakon početka lečenja i do devet meseci nakon zavr&scaron;etka. &nbsp;Oni iz grupe ta fizikalnu terapiju saop&scaron;tili su o 20% pobolj&scaron;anja telesne invalidnosti nakon 12 meseci.</p>
<p>"Vežbanje u vodi može biti vrlo dragoceno u pomaganju ljudima u prevladavanju straha od kretanja zbog boli, a to može izgraditi samopouzdanje koje je dugotrajno", kazala je Vinsent.</p>
<p>"Ljudi koji se bore za postizanje većeg intenziteta vežbanja na suvom zbog boli možda nikada neće postići intenzitet nužan za optimalne zdravstvene prednosti", zaključila je.</p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Nauka dokazala: Vežbanje u vodi bolje od fizikalne terapije

<p>Od omiljenih <strong>piva</strong> stare &scaron;kole do modernih <strong>"kraft" </strong>varijanti, danas bi se sasvim opravdano moglo tvrditi da ljubitelji piva nikada nisu slavili svoje omiljeno piće tako strastveno kao sada.</p>
<p>Ukoliko ste i vi jedan od njih, sigurno će vas obradovati da su istraživači identifikovali nekoliko ključnih prednosti koje pivo može da ima na va&scaron;e dugoročno zdravlje.&nbsp;</p>
<p>U meta-analizi, nedavno objavljenoj u međunarodnom časopisu <em>Nutrients</em>, tim istraživača stučnjaka za ishranu i nauku o hrani, u &Scaron;paniji je proučavao studije rađene od 2007. do 2020. godine, koje su se uglavnom bavile efektom alkoholnih pića na zdravlje. Neke od tih studija sugeri&scaron;u da su prirodni nutrijenti u pivu, ali ne i sam alkohol, ono &scaron;to donosi neke od zdravstvenih koristi.</p>
<p><img src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/c04101bd-151b-46b5-b7f1-82724b456092/pivo-pixabay.jpg" alt="Foto: Pixabay" width="1920" height="1281" /></p>
<p>A budući da izbor bezalkoholnih piva nikada nije bio bogatiji, delovi ove studije takođe donose dobre vesti za one pivopije koji suzdržavaju od alkoholnog piva, pi&scaron;e <a href="https://www.eatthis.com/news-effects-beer-health-study/?fbclid=IwAR2e4vYLa8XWcFTp71XRexKd7hBP98_YDnuSrq5lIF6ZJNNX1Cq5nTpklM0">Eat This, Not That!</a>.</p>
<p>Važno je napomenuti i da su istraživači koji su sproveli ovu analizu otkrili da je vrlo umerena konzumacija piva ključna za ispoljavanje zdravstvenih prednosti piva. Oni zato predlažu samo jedno piće dnevno za žene, a dva za mu&scaron;karce.</p>
<h3>1. Umereno ispijanje piva &scaron;titi od kardiovaskularnih bolesti</h3>
<p>Istraživači navode da je 5 od 6 studija koje su odabrali identifikovalo "za&scaron;titni efekat umerenog ispijanja alkohola na kardiovaskularne bolesti". To se odnosi na pojedince koji su redovno pili do jednog litra piva nedeljno u poređenju sa apstinentima i osobama koje povremeno piju.</p>
<p><strong>2. Pivo pomaže u prevenciji dijabetesa</strong></p>
<p>"Mu&scaron;karci koji nisu pili imali su značajno veći rizik od razvoja abnormalne regulacije glukoze od onih koji povremeno piju pivo. To sugeri&scaron;e da bi povremena konzumacija piva mogla imati za&scaron;titni efekat [od dijabetesa] kod mu&scaron;karaca", tvrde naučnici.</p>
<p><img src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/8852c75e-3fcf-44f7-b997-f9b7b309f849/pivo-pixabay.jpg" alt="Foto: Pixabay" width="1920" height="1280" /></p>
<p><strong>3. Pivo je u vezi sa ve</strong><strong>ćom</strong><strong> gustinom kostiju</strong></p>
<p>Kada je o gustini kostiju i riziku od preloma kod starijih osoba reč, naučnici u aktuelnoj studiji navode da je i "vrlo nizak nivo konzumacije piva povez sa smanjenim rizikom od preloma". Oni sugeri&scaron;u da se ovo odnosi i na "bezalkoholne komponente piva".</p>
<p>"Druga jedinjenja prisutna u pivu (npr. fitoestrogeni, kao &scaron;to je 8-prenilnaringenin) deluju u sinergiji sa silicijumom kod stimulacije ćelija osteoblasta, pobolj&scaron;avaju strukturu kostiju i pomažu u remineralizaciji kostiju i zubi", ističu naučnici.</p>
<p><strong>4. Pivo snižava holesterol</strong></p>
<p>Istraživači ističu da nekoliko studija koje su analizirali sugeri&scaron;u da pivo podstiče dobar holesterol i pomaže u regulaciji lo&scaron;eg kolesterola, velikim delom zahvaljujući antioksidansima u prisutnim u piću. Važno je napomenuti da je to otkriveno prilikom konzumacije male količina piva, odnosno između 0,15 i 0,3 litra dnevno.</p>
<p></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Živeli! Četiri pozitivna efekta piva na vaše zdravlje

<p>Beskonačna kampanja <strong>antivaksera</strong> za lečenje <strong>korone</strong> doslovno svim i svačim, osim naučno dokazanim lekovima, izgleda da je dostigla vrhunac.</p>
<p>Ivermektin, izbeljivač, Pavlovićeva mast... da bi sada jedan "istaknuti" antivakser, autor sajta "Vaccine Police", počeo da &scaron;iri ideju o "koristima urinoterapije" kao za&scaron;titi od kovida 19. Za one koji možda nisu razumeli, dotični predlaže ispijanje sopstvene mokraće, pi&scaron;e <a href="https://www.iflscience.com/health-and-medicine/antivaxxers-have-turned-to-drinking-their-own-urine-to-cure-covid19/">IFL Science</a>.</p>
<p>U videu objavljenom na Telegramu, koji je potom dospeo i na Tviteru, <strong>Kristofer Kej</strong> obja&scaron;njava da nam je "Bog dao sve &scaron;to nam je potrebno" i da je "protivotrov" za kovid 19 upravo terapija urinom.</p>
<p>Tvrdeći da je vi&scaron;e "naučnih" radova konačno potvrdilo prednosti ove neubičajne terapije, Kej navodi da čak i za vakcinisane osobe urin predstavlja re&scaron;enje. On, međutim, zanemaruje da spomene da su sva takozvana "istraživanja" verovatno samo plod njegove ma&scaron;te.</p>
<div class="twitter-tweet twitter-tweet-rendered" style="display: flex; max-width: 550px; width: 100%; margin-top: 10px; margin-bottom: 10px;"><iframe style="position: static; visibility: visible; width: 550px; height: 586px; display: block; flex-grow: 1;" id="twitter-widget-0" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" class="" title="Twitter Tweet" src="https://platform.twitter.com/embed/Tweet.html?dnt=false&amp;embedId=twitter-widget-0&amp;features=eyJ0ZndfZXhwZXJpbWVudHNfY29va2llX2V4cGlyYXRpb24iOnsiYnVja2V0IjoxMjA5NjAwLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X2hvcml6b25fdHdlZXRfZW1iZWRfOTU1NSI6eyJidWNrZXQiOiJodGUiLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X3NwYWNlX2NhcmQiOnsiYnVja2V0Ijoib2ZmIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH19&amp;frame=false&amp;hideCard=false&amp;hideThread=false&amp;id=1480648498425077760&amp;lang=en&amp;origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world%2Fapp%2Foffice-hr%2Fcontent%2Farticle%2Fd20e3eec-d4f8-4c5b-a3e2-74bd7cb1439f&amp;sessionId=241d6ca6e5729ab1df3408dd6da5a4fd38498523&amp;theme=light&amp;widgetsVersion=86e9194f%3A1641882287124&amp;width=550px" data-tweet-id="1480648498425077760"></iframe></div>
<p>
<script async="" src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>
</p>
<p>Onima koji mu ne veruju, Kej preporučuje da sporvedu "sopstveno istraživanje". Pa za&scaron;to da ne uradimo tako...</p>
<h3>Dokaza nigde</h3>
<p>Ne postoje ba&scaron; nikakvi naučni dokazi koji bi nam ukazali na to da terapija urinom ima povoljan učinak na bilo koje medicinsko ili kozmetičko stanje. Urin se sastoji od 95 odsto vode, niske koncentracije uree, hlorida natrijuma, kalijuma i drugih rastvorenih jona.</p>
<p>Pseudonaučni krugovi dugo su promovisali urin kao lek za skoro sve. Kinesko udruženje za terapiju urinom (koje je registrovano kao ilegalna organizacija) sugeri&scaron;e da urin leči rak, pa čak i ćelavost. Oni tvrde da hiljade njihovih članova piju iz WC &scaron;olje - i nisu jedini. Na internetu možete da pronađete puno ljudi koji će vas ohrabrivati da pijete iz - sopstvenih zaliha.</p>
<p>Uprkos tome, istraživanja sugeri&scaron;u da je ispijanje urina, blago rečeno, <strong>lo&scaron;a</strong><strong> ideja</strong>. Konzumacija mokraće u organizam vraća mnogobrojne toksine i patogene materije koje on želi da izbaci - tako da je urin, ustvari, nije sterilan, pogotovo ako u tom trenutku pijete lekove.</p>
<p>Zbog toga se sa sigurno&scaron;ću može reći - <strong>nemojte da pijete urin</strong>! Uzmite u obzir da je reč o materijama koje je organizam izbacio sa razlogom.</p>
<p>Zato odaberite neku od dokazanih mera za&scaron;tite od kovida 19 &ndash; vakcini&scaron;ite se, dezinfikujete ruke, nosite masku i trudite se da držite distancu. Osim &scaron;to su korisnije, te oprobane metode imaju i mnogo bolji ukus.</p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Ludilo ne poznaje granice: Antivakseri piju urin kao lek od korone

<p>Brzo &scaron;irenje <strong>omikron soja koronavirusa</strong> primorava nas na &scaron;iru primenu antigenskih testova za dijagnostifikovanje prisustva virusa kovid 19.</p>
<p>Upravo zato je važno da znamo da li test koristimo pravilno ili ne, tačnije, da li treba da kontroli&scaron;emo samo uzorak iz nosa ili je potrebno <strong>uzeti i bris grla</strong>.</p>
<p>Pojedini naučnici tvrde da se omikron prenosi dok se nalazi u grlu i pre nego &scaron;to zahvati nosnu duplju, &scaron;to znači da nalaz brisa iz nosa nije dovoljan, prenosi Reuters.</p>
<p>Mala studija sprovedena u SAD pokazala je da rezultat testiranja PCR metodom može da pokaže prisustvo virusa u uzorku pljuvačke <strong>čak tri dana pre</strong> nego &scaron;to je on detektovan antigenskim testom u uzorku iz nosa.</p>
<p>Brzi testovi su generalno manje osetljivi od PCR testova, &scaron;to znači da će pokazati vi&scaron;e lažno negativnih rezultata. Upravo zato, pouzdanost testiranja bi se mogla povećati uzimanjem uzorka pljuvačke iz grla.</p>
<p>Ukoliko je neko pozitivan na tako uređanom brzom testu i pokaže se da ima simptome, takav nalaz je <strong>skoro sigurno tačan</strong>.&nbsp;</p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.e37c957bd3ae00473b95800b99e19cff.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Kako se pravilno koristi brzi antigenski test?

<p>U drugom delu intervjua, <strong>Dragana Rajblović</strong> za Unu govori o tome kako se skoro slučajno odlučila da osvoji Mont Everest, o svojim pripremama za pohod na Himalaje, kao o detaljima same ekspedicije i problemima koji su je sna&scaron;li na samom krovu sveta.</p>
<p>"Mont Everest je bio 2007. godine, a ja evo i dan danas posle 15 godina pričam o tome. Nema nas puno možda sedam ili osam koji smo iz Srbije bili na krovu sveta. Ja držim predavanja i promocije i prikazujem filmove i slajdove sa tog puta, pričam sa mlađim generacijama naročito sa tog ženskog aspekta, jer je to ipak malo drugačije kako jedna žena treba da se priprema za taj uspon. Godinu dana pre toga, kao jedan deo pripreme peli smo se na &scaron;esti vrh po veličini na svetu, takođe na Himalajima, zove se Čoja na 8200 m. U svetu postoji 14 vrhova koji su vi&scaron;i od 8000 m i svi su u Aziji. Da bi ste i&scaron;li na Everest, potrebno je pre toga da popnete barem jedan vrh koji je vi&scaron;i od 8000 m, a Čoja je idelan za trening, jer nije mnogo težak, ne zahteva mnogo tehničkog penjanja. Te&scaron;ko je jedino zbog visine, otprilike 50 odsto kiseonika u vazduhu u odnosu na normalnu visinu, a na 8000 metara je već na 20 do 30 odsto. Ljudski organizam nije predviđen da preživi duže od 24 sata na visinama iznad 8000 metara. Zbog toga se odlazak na takve planine organizuje ekspedicijski, a to znači da ste tamo mesc i po do dva, jer vam treba mesec i ne&scaron;to da se aklimatizujete, &scaron;to znači da idete stalno gore-dole, sa vi&scaron;e na nižu visinu, pa se spustite niže pa spavate i tako nekih mesec i po dana do nekih 7600 m se aklimatizujete (zavisi od vrha i visine). Kada se organizam nekako prilagodi i kada vidimo da možemo da funkcioni&scaron;emo (ne smemo nikako ako vidimo da imamo tegobe da ih ignori&scaron;emo, jer možemo da stradamo) onda čekamo povoljno vreme za uspon. Pre Čoje smo i&scaron;li i na vrh Ajland Pik na Himalajima koji je na 6000 i ne&scaron;to metara, pre toga na Kavkaz, Elbrus najvi&scaron;i vrh Evrope. Pre tog Elbrusa ja sam samo htela da odem da vidim kako je to na visini od 5000 i ne&scaron;to metara i mislila sam da ću zadovoljiti radoznalost. Ali posle toga, vođa na&scaron;eg tima Dragan Joćimović koji je planirao ekspediciju na Everest hteo je da u tom timu bude i jedna žena. Nekom srećom, ja sam bila ta kojoj je to ponuđeno i naravno nisam odbila&rdquo;, kaže Dragana.</p>
<p>Posle toga su usledili naporni i intezivni treninzi u uslovima koji bi malo ljudi izdržalo. Takođe, trening se razlikuje malo za žene, od onoga kako se pripremaju mu&scaron;karci.</p>
<p><iframe width="640" height="360" src="https://embed.nexx.cloud/12234/video/FA17831107P8SXV" frameborder="0" allow="autoplay; picture-in-picture; gyroscope; magnetometer; accelerometer; encrypted-media; fullscreen" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>&ldquo;Onda sam počela da treniram vi&scaron;e. Nemu tu neke velike razlike između mu&scaron;karaca i žena, osim &scaron;to mi imamo mesečne probleme, tu je razlika. Sve ostalo je isto, moramo da se treniramo da nosimo ranac na leđima određene težine kao i mu&scaron;karci. Na tim visinama, uostalom na svakoj planini, ako ne možemo da nosimo svoj teret bolje da ne krećemo, jer ljudi se istreniraju da nose svoj teret, ne mogu da nose tuđi. Nisam očekivala ni od mu&scaron;karaca da mi nose teret, a nisam ni krenula da nekoga platim da mi nosi ranac.Problem je i kada idete da vr&scaron;ite malu nuždu za žene. Onda je neko smislio jednu divnu plastičnu spravu koju u svetu zovu 'pi pi'. Sa mesečnim problemima moramo da se izborimo, nije lako, ali to je samo jedan od problema. Može da se ode kod lekara da vam da ne&scaron;to da odložite ciklus, &scaron;to ja nisam htela. Ali mi dobrovoljno pristajemo na te žrtve da bi oti&scaron;li i videli ne&scaron;to &scaron;to želimo&rdquo;, obja&scaron;njava Dragana.</p>
<p>O tome koliko je bila re&scaron;ena i posvećena da iskoristi priliku koja joj je data, sama opisuje kroz neke secifične tehnike treninga koje je sama sebi zadala.</p>
<p>&nbsp;&ldquo;Ja sam imala specifične pripreme, najveća priprema je naravno da idete godinama na uspone i planinarite. Ja sam pojačala i kilometražu i visinsku razliku u treningu tako &scaron;to odem na primer na Suvu planinu, tu se do vrha napravi oko 1000 m visinske razlike. Onda sam se ja pela do vrha, pa sam si&scaron;la sa druge strane, pa sam se opet vraćala sa one druge strane, tako da je to bilo negde 2000 m gore i 2000 m dole u jednom danu. Međutim, kada sam u gradu i kad nisam mogla da idem na planinu, onda sam kod kuće i izađem da trčim. Ali mi je trčanje bilo dosadno jer ne volim to da radim na asflatu i betonu, to trčanje u krug - ali sam trčala na silu. Kada je lo&scaron;e vreme onda kod kuće uzmem stolicu, visoku stolicu i po sat vremena se penjem gore dole uz muziku. Naravno imala sam sve vreme otvorene prozore da bih se navikavala na hladnoću. To je bio deo treninga - zimi nisam uključivala grejanje i držala sam otvorene prozore od stana. To je trajalo nekih dva meseca, po&scaron;to smo mi na uspon kretali 31. marta, a trening mi je bio u januaru i februaru, taman onako najudarniji meseci za hladnoću&rdquo;, kaže Rajblović.&nbsp;</p>
<p>Prava i konačna borba čeka nas tek na samom usponu i od toga koliko smo pripremljeni zavisi kako ćemo se suočiti sa preprekama na tom putu i reagovati na njih.</p>
<p><img src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/778e4549-3aed-4328-874b-0adf140112e5/mont-everest-dragana-rajblovic.jpg" alt="Dragana Rajblović pri usponu na Mont Everest" /></p>
<p>"To &scaron;ta će vas da strefi na toj visini, to ne znate. Ja sam čak imala malu tremu jer nisam znala &scaron;ta me čeka. Iako sam pre toga bila na tim visinama, to ne znači da se ni&scaron;ta neće desiti sledeći put kada odete, ako se prethodno ni&scaron;ta nije desilo. Pred prvi odlazak na Čoju sam imala i noćne more, i neki nedostatak kiseonika koji te probudi noću pa se gu&scaron;i&scaron;. Vi&scaron;e sam sama sebi napravila problem. A onda kada tamo dođe&scaron; - shvati&scaron; da mi idemo do one granice do koje možemo i da ne treba ni&scaron;ta da silimo, samo da slu&scaron;amo svoj organizam i biće sve uredu. Ako ne slu&scaron;amo organizam i idemo uprkos nekim tegobama koje imamo, to nije dobro i tu možemo da stradamo. Mi smo i videli ljude koji su stradali jer se nisu vratili u momentu kada su trebali da se vrate, u momentu kada su dobijali visinsku bolest, kada je to prelazilo u teži oblik visinske bolesti, bilo da je to edem pluća ili edem mozga. Jer kada se na prve znake visinske bolesti, ne mislim na one akutne, jer svi kada dođemo na 4000 m imamo glavobolje, buđenje noću ...to je normalno. Međutim, ako se ti simptomi pogor&scaron;avaju, a mi se ne vraćamo nazad, ne vraćamo se na onu visinu na kojoj nam je poslednji put bilo najbolje, nego uprkos takvom stanju nastavimo da se penjemo, stanje se onda pogor&scaron;ava, a mi onda nastavimo da se penjemo - dobijemo edema pluća ili mozga i dođemo u stanje kada vi&scaron;e nemamo snage da se vratimo. A na tim visinima, ljudi dolaze i godinama skupljaju novac da bi se peli do vrha i malo ko će da nam pomogne da se vratimo, da odbaci sve ono &scaron;to je godinama trenirao i skupljao novac, i sad sve to da odbaci da bi pomogao nekome da se vrati ko je sam prema sebi tvrdoglav i nije hteo da se vrati. I onda čujem da na Himalajima nedostaje ljudskosti, da pomognu jedni drugima, a gde je ljudskost kod onog koji nije hteo da slu&scaron;a signale koje mu je organizam slao? Nego je uporno i tvrdoglavo nastavljao dalje. Je li to fer? Nije fer, jer takva osoba ne ugoržava smao sebe, već i druge ljude&rdquo;, obja&scaron;njava Dragana.</p>
<p>Pored ranca koji nosite, a čija težina može da varira do preko 20 kg, morate da nosite i boce za kiseonik. Neke bolje finansirane ekspedicije počinju da koriste kiseonik na manajim visinama nego &scaron;to je to Dragana krenula da koristi, ali takvim ekspedicijama &scaron;erpasi nose boce i rančeve.</p>
<p>&ldquo;Boca za kiseonik je te&scaron;ka 7 kg, a kada je koristite na skali od 1 do 4 - na jedinici najmanje dobijate, a na četvorci se najvi&scaron;e tro&scaron;i, pa smo morali da ga koristimo racionalno. U mirovanju kiseonik smo tro&scaron;ili na jedinici, a u kretanju na 4. Imali smo dve boce kiseonika i to je to. Trebalo je povući na toj visini tu težinu, ali uspeli smo. Naravno, sve ekspedicije pomažu &scaron;erpasi, jer oni žive od toga&rdquo;, zaključuje svoju priču za Unu Dragana Rajblović.</p>
<h3><em>Prvi deo razgovora sa Draganom Rajblović <a href="https://www.una.world/rs/zivot/ona-je-prva-zena-iz-srbije-na-krovu-sveta/fc19774e-3752-4451-9874-d263a7b06cf0" target="_blank" rel="noopener">pročitajte ovde</a>.</em></h3>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Prva Srpkinja na krovu sveta: Borba za Mont Everest

<p>Nakon infekcije omikronom, <strong>razboljevamo se</strong> <strong>brže i sa različitim simptomima</strong>. Period inkubacije je skoro upola kraći, a brzi testovi su manje pouzdani. Vakcinisane i osobe koje su prebolele <strong>zaraze se mnogo če&scaron;će</strong> nego u prethodnim verzijama.</p>
<p>Odgovaramo na najče&scaron;ća pitanja o infekciji omikron verzijom.</p>
<h3>Simptomi</h3>
<p>Najče&scaron;ći simptomi pacijenata nakon zaraze omikronom su <strong>bolno i nadraženo grlo, ka&scaron;alj, zapu&scaron;en nos i curenje iz nosa i umor</strong>. Za razliku od starijih verzija, pacijenti ne prijavljuju gubitak čula mirisa i ukusa. To može biti jedan od znakova da znate da ste zaraženi omikronom ili deltom, pi&scaron;e <a href="https://rs.n1info.com/n1-specijal/kako-znamo-da-li-smo-zarazeni-omikronom/" target="_blank" rel="noopener">N1</a>.</p>
<p>Jedan od karakterističnih simptoma omikrona je i <strong>jako znojenje</strong>, posebno noću, pored toga i <strong>glavobolja</strong>, <strong>grčevi u stomaku</strong>, <strong>povraćanje</strong> i <strong>dijareja</strong>. Dok su prethodne verzije napadale ćelije u plućima i če&scaron;će izazivale upalu pluća, omikron se vi&scaron;e razmnožava u grlu odnosno, gornjim respiratornim organima.</p>
<p>Prema podacima iz zemalja koje je omikronski talas već zahvatio, ova verzija izaziva blaži oblik bolesti, iako i dalje, posebno nevakcinisani, mogu da obole u težem obliku i moraju biti hospitalizovani. Potvrđene su i desetine smrtnih slučajeva nakon infekcije omikronom. U dobro provakcinisanoj Danskoj, gde je omikron izazvao nagli porast infekcija, sada se pune i bolnice, ali se čini da je, za razliku od prethodnih verzija, mnogo manjem broju ljudi potrebna intenzivna njega.</p>
<h3><strong>Period inkubacije</strong></h3>
<p>Period inkubacije je vreme od infekcije do pojave prvih simptoma bolesti i kod omikrona je <strong>značajno kraći</strong> nego kod prethodnih verzija. U prvobitnoj verziji, to vreme je moglo biti i vi&scaron;e od nedelju dana, u delta verziji oko četiri dana, a u omikronu, prema navodima američkog centra za kontrolu infektivnih bolesti, <strong>samo 33 do 75 sati, u većini oko 2,5 dana</strong>.</p>
<p>Treba naglasiti da se infekcija može preneti na druge već pre pojave simptoma. U stvari, u ovom periodu smo najzarazniji i najverovatnije je da će i brzi test pokazati pozitivan rezultat.</p>
<h3>Kako obolevaju osobe koje su prebolele?</h3>
<p>Sve do delte, prebolelost se smatrala relativno dobrom, sa oko 80 odsto za&scaron;tite od ponovne infekcije. Kod omikrona pacijenti obolevaju bar pet puta če&scaron;će. Jo&scaron; nema pouzdanih podataka o tome koliko te&scaron;ko mogu da obole.</p>
<p>Dok prethodna infekcija jednom od varijanti sa početka grčkog alfabeta ne &scaron;titi od omikrona, neka istraživanja govore da bi moglo biti suprotno. Prema studiji iz Južne Afrike, oni koji su preboleli omikronski oblik kovida imaju četiri puta veću otpornost na deltu od onih koji nisu. Zbog toga virusolozi veruju da bi omikron mogao brzo da pobedi deltu i postane dominantna verzija &scaron;irom sveta.</p>
<p>Jo&scaron; nemamo odgovor na pitanje može li infekcija omikronom uzrokovati i dugotrajni kovid. Stručnjaci predviđaju da čak i blaža bolest nakon infekcije novom verzijom može dovesti do dugotrajnijih problema. Istraživanja pokazuju da vakcinisanje uveliko smanjuje mogućnost dugotrajnog kovida.</p>
<h3>Kako obolevaju vakcinisani?</h3>
<p>Mnogo če&scaron;će su zaražene i vakcinisane osobe. Kod vakcinisanih vektorskim vakcinama (AstraZeneca, Janssen, Sputnik) za&scaron;tita od infekcije je skoro nikakva. Kod potpuno vakcinisanih (dve doze) mRNK vakcinama (Moderna, Pfizer), za&scaron;tita od infekcije trebalo bi da bude oko 30 odsto, a kod onih koji su vakcinisani buster dozom oko 70 odsto.</p>
<p>Vakcinacija vrlo dobro &scaron;titi od te&scaron;kog oblika bolesti koji bi zahtevao kiseonik ili čak mehaničku ventilaciju pomoću respiratora. U SAD je omikronski talas trenutno na vrhuncu. Prema rečima njujor&scaron;kog doktora Krega Spensera, iz Odeljenja za hitne slučajeve, bolest kod vakcinisanih osoba se razlikuje na sledeći način:</p>
<ul>
<li><span>Vakcinisani buster dozom (Moderna/Pfizer) obolevaju u blažem obliku.</span></li>
<li><span>Vakcinisani sa dve doze (Moderna/Pfizer) obolevaju u ne&scaron;to težem obliku: vi&scaron;e ka&scaron;lju, umorniji su, temperatura je vi&scaron;a ili duže traje, ali nemaju kratak dah ili otežano disanje.</span></li>
<li><span>Vakcinisani jednom dozom Janssena razbole se u jo&scaron; težem obliku: osećaju se potpuno slabo, imaju temperaturu koja traje nekoliko dana, jači ka&scaron;alj i kratak dah. Ali problemi nisu toliko ozbiljni da bi trebalo ići u bolnicu i/ili da bi trebali kiseonik. Budući da imaju relativno slabu za&scaron;titu, buster doza mRNK je vrlo preporučljiva za one koji su vakcinisani vektorskim vakcinama.</span></li>
<li><span>Skoro svi koji su morali da budu hospitalizovani, bili su nevakcinisani, ističe Kreg.</span></li>
</ul>
<h3><strong>Pouzdanost brzih testova</strong></h3>
<p>Brzi testovi takođe pokazuju i infekcije omikronom, ali su prema nekim istraživanjima manje osetljivi.</p>
<p>Antigenski test funkcioni&scaron;e na način da prepoznaje prisutnost proteina iz omotača virusa, specifične za koronavirus, bez obzira na verziju (alfa, delta, omikron&hellip;). Međutim, da bi test pokazao pozitivan rezultat potrebna je određena količina virusa. Moguće je da brzi testovi slabije prepoznaju infekciju omikronom, zato &scaron;to on izaziva blaže simptome i zato &scaron;to bolest kraće traje.</p>
<p>Budući da se virusna verzija omikron brže razmnožava u grlu, u nekim državama sada briseve uzimaju iz grla a ne iz nazofarinksa kao kod nas. Kod nekih pacijenata je test pokazao negativan rezultat, kada su bris uzeli iz nosa, i pozitivan, kada su ga uzeli iz grla. Zbog toga ima smisla, da prilikom testiranja brzim testom kod kuće, najpre uzmemo bris iz grla, a zatim iz nosa.</p>
<p><span>Obzirom na to da se omikron bolje veže za ćelije i razmnožava u ćelijama gornjih respiratornih puteva, moguće je da će se promeniti doktrina uzimanja briseva. </span>Budući da su brzi testovi pouzdani samo kada imamo veliku količinu virusa, smisleno je ponavljati ih če&scaron;će, posebno ukoliko smo bili u rizičnom kontaktu. Iako će prvi test pokazati negativan rezultat, preporučljivo je da se kasnije testiramo jo&scaron; nekoliko puta.</p>
<p>Ukoliko imamo simptome slične prehladi, preporučljivo je da nas lični lekar uputi na PCR-testiranje. PCR- testovi su vrlo pouzdani bez obzira na verziju.</p>
<h3><strong>Zaraznost</strong></h3>
<p>Studija istraživača Medicinskog fakulteta Univerziteta u Hongkongu je pokazala da se omikron u respiratornnim organima razmnožava čak 70 puta brže od delte. Razlog za njegovu veliku zaraznost bi mogao biti povezan s tim, da se vi&scaron;e razmnožava u grlu i manje pogađa pluća.</p>
<p>S omikronom je koronavirus mutirao u najzarazniju verziju do sada, &scaron;to se vidi u državama u kojima je dominantna verzija. U Danskoj su na vrhuncu drugog vala beležili najvi&scaron;e 600 infekcija na milion stanovnika, trenutno ih je 3.600, a krivulja je jo&scaron; u usponu. U UK su u drugom talasu imali najvi&scaron;e 870 infekcija na milion stanovnika, sada ih imaju 2.500 (na dan u 7-dnevnom proseku).</p>
<h3>Da li ću saznati da li sam zaražen omikronom?</h3>
<p>Ne. Nakon PCR-testiranja ćete saznati samo da li ste pozitivni, ali ne i kojom verzijom ste zaraženi.</p>
<p>Da li se radi o određenoj verzijii, u ovom slučaju omikronu, u laboratoriji mogu utvrditi metodom sekvencioniranja, pri kojoj pregledaju sled kompletnog genoma virusa. Znači radi se o kompleksnoj pretrazi, rutinski ne pregledaju sve uzorke, nego samo manji deo. Pretraga se radi u svrhu utvrđivanja toga, koja verzija preovladava na određenom području i kojom brzinom se &scaron;iri, a ne u svrhu utvrđivanja verzije za svakog.</p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Kako znamo da li smo zaraženi omikronom?

<p>Posle uspona na krov sveta, <strong>Dragana Rajblović</strong> je svoj podvig pretočila u knjigu u kojoj je do detalja opisala pripreme za ovu ekspediciju, kao i sam odlazak i borbu sa usponom na <strong>Himalaje</strong>.</p>
<p>Osvojila je i <strong>Kilimandžaro</strong>, a provela je jedno vreme i u pustinji <strong>Atakami</strong>. Danas kaže da je "usporila", ali i dalje sa svojim sportskim klubom Alti obilazi prirodu Srbije i sveta, kada pandemija to dozvoli.</p>
<p>"Ono &scaron;to je sreća kod nas je da mi i dalje imamo prirodu koja je, da kažem, netaknuta. Ne mislim džunglu koju niko nije pro&scaron;ao, nego prirodu koja nije iskori&scaron;ćena u turističke svrhe, da je napravljena neka infrastruktura, da ima hotela, puteva... Sa te strane, to jo&scaron; kod nas nije razvijeno i imamo tu sreću da možemo jo&scaron; uvek negde da odemo da ne vidimo nijednu kuću, asfaltiran put. To je ono &scaron;to je jo&scaron; uvek privlačno, da možemo da odemo da istražujemo. Kod nas jeste sve dosta prljavo, ali je fenomenalno &scaron;to ta priroda u kojoj nema ničega, i u koju idemo samo mi planinari, jer to turiste ne zanima, neće turista da ide da kalja cipele. E, mi možemo da odemo u tu prirodu i uživamo za sebe na svoj način, da budemo u ti&scaron;ini, da istražujemo. To će u jednom trenutku da bude stvar pro&scaron;losti, neće vi&scaron;e biti toga za neke buduće generacije", obja&scaron;njava Rajblović.</p>
<p><img src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/9f006c2c-7ca8-4bd1-9ae2-125cb91b01b9/durmitor-dragana-rajblovic.jpg" alt="Dragana Rajblović na Durmitoru / Foto: Privatna arhiva" width="1536" height="2048" /></p>
<p>"Godinu dana po&scaron;to sam se vratila sa <strong>Everesta</strong>, 2008. godine sam osnovala sportski klub Alti i to je bilo vi&scaron;e za alpinističke tečajeve, planinsko trčanje, vi&scaron;e smo se time bavili. Onda sa godinama sam to ublažila, pa sada idemo na planinarske ture svaki vikend. Ljudi koji se tu okupljaju, i uop&scaron;te u svim tim outdoor sportovima - to je potpuno drugi svet. Ne mislim ja da dođu drugačiji ljudi nego ljudi koji dođu sa strane i počnu time da se bave postaju kao ta većina. Nekako u planinarenju vladaju neka druga pravila. Nije to samo odlazak u prirodu, tu se ljudi i druže, ali niko tu ne poteže neke te&scaron;ke, političke teme. Bukvalno taj ambijent nameće da mi vodimo normalne razgovore. Ne ide &ndash; prosto ne ide politika i neke teme koje ljude nerviraju u tom okruženju", kaže Dragana.</p>
<p>Iako je pandemija poremetila planove, ona je na&scaron;la način da putuje i osvaja vrhove koji su nam bili dostupni, &scaron;to u &scaron;irem regionu, a i u Srbiji. Neke planove koji su ostali neispunjeni kaže da će sprovesti u delo čim to bude moguće.&nbsp;</p>
<p>"Ja bih volela da sada vodim ljude po <strong>Južnoj Americi</strong>, ali po&scaron;to je to sada nemoguće, vodim ljude u one zemlje u koje može da se uđe. I&scaron;li smo u Kapadokiju dva puta u 2021. godini, to je planeta za sebe u okviru Turske. Kako god da se zatvori svet, uvek ima nekih mesta na koja možemo da odemo i da nam bude super. Ko zna da li ba&scaron; i&scaron;la u Kapadokiju, da nisu ostalo zatvorili. Svugde ima ne&scaron;to da se vidi. Ja nisam vi&scaron;e vezana toliko za podvige, sada sam u godinama kada mi to nije vi&scaron;e toliko važno. Ali vi&scaron;e bi volela za sebe, na primer, da budem u nekom plemenu. Problem je &scaron;to i ako postoje plemena koja nisu bila u dodiru sa civilizacijom, to može na prste jedne ruke da se izbroji, u <strong>Brazilu</strong> i jedno ostrvo kod <strong>Indije</strong>. U <strong>Papui Novoj Gvineji</strong> i <strong>Južnoj Americi</strong> postoje neka plemena koja iako su u nekom kontaktu sa ljudima, ipak žive na autentičan način. Volela bi da provedem jedno vreme sa njima, te civilizacije koje i&scaron;čezavaju da vidim kako žive", obja&scaron;njava alpinistkinja.</p>
<p><iframe width="640" height="360" src="https://embed.nexx.cloud/12234/video/U1783111PRILKW" frameborder="0" allow="autoplay; picture-in-picture; gyroscope; magnetometer; accelerometer; encrypted-media; fullscreen" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Danas je Rajblović uspe&scaron;na u vođenju svog kluba Alti, ali i u vođenju ljudi koji žele da borave u prirodi i da iskuse neke nove avanture u životu. Odlazak sa Gagom, kako je svi zovu, na planinu uvek je poseban doživljaj.</p>
<p>"S obzirom da starim, onda su mi se i strasti malo smirile. To znači da sam ranije vi&scaron;e i&scaron;la na stene i penjala alpinističke smerove, a sada sam se skoncentrisala vi&scaron;e na planinarenje i da vodim grupe na planinarenje. Postoji mnogo vodiča i ljudi mogu da naprave svoj izbor. Sa moje strane ne postoji ambicija da ljude vodim na visoke planine i da postižu neke ciljeve, nego vodim na ne&scaron;to srednje, gde će neko ko je početnik, a želi da dostigne do nekog nivoa kada će moći da ide i na teže planine - na mojim turama može da stekne neku osnovnu kondiciju, da &nbsp;vidi to i sa neke lepe strane - da nije svrha i cilj da se po&scaron;to-poto stigne na neku visinu ili da se pređe dosta kilometara, nego da se dan provede i u uživanju u prirodi. Skoro svaki vikend negde vodim i ne osećam se kao da idem na posao, nego je to profesija u kojoj ja uživam. Interesantno je od kako je krenuo kovid, mi smo sprečeni da idemo malo če&scaron;će u region i u inostranstvo, nego idemo najvi&scaron;e po Srbiji. I ja koja toliko godina idem u prirodu i koja sam toliko obi&scaron;la i pored toga ima u Srbiji toliko toga &scaron;to nisam videla. Ako u Srbiji koja je mala ima toliko mesta koje nisam obi&scaron;la, koliko tek onda treba za ceo svet - treba nam sto života. "</p>
<p>&Scaron;to se mu&scaron;ko-ženskih odnosa tiče, Dragana kaže da nikada nije iskusila maltretiranje ili bilo kakav oblik zlostavljanja, jer su ljudi na planini poprilično jednaki, ali kaže da se uvek sklanjala od ljudi koji su negativni ili su "energetski vampiri", bilo da su ženskog ili mu&scaron;kog roda.</p>
<h4><em>Nastavak razgovora sa Draganom Rajblović <a href="https://www.una.world/rs/zivot/prva-srpkinja-na-krovu-sveta-borba-za-mont-everest/ceda7421-b376-4c1f-bf8f-0bd020ff0bde" target="_blank" rel="noopener">pročitajte ovde</a>.</em></h4>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Ona je prva žena iz Srbije na krovu sveta

<p><span>Pravoslavni v</span><span>ernici koji po&scaron;tuju julijanski kalendar danas obeležavaju <strong>Badnji dan</strong>. </span><span>Uobičajena čestitka glasi "Srećan Badnji dan", a jutro počinje uno&scaron;enjem i paljenjem badnjaka.</span></p>
<p><span>&Scaron;irom pravoslavnih bogomolja održavaju se liturgije, narod se okupljanja u krugu porodice za <strong>posnom trpezom</strong> uoči najradosnijeg hri&scaron;ćanskog praznika Božića, kojim se proslavlja rođenje Hrista.</span></p>
<p><span>Badnji dan počinje rano ujutro sečenjem badnjaka, koji se sa prvim mrakom unosi u kuću. Uz badnjak se unose žito - da bi naredna godina bila plodna, kao i </span><span>slama, simbola Isusovog rođenja u pećini&nbsp; a time se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.</span></p>
<p><iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/KfqOqiYwd1c" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Uveče se u crkvama obavlja Večernja služba, organizuje paljenje badnjaka i lomljenje česnica, koje se potom dele okupljenim vernicima.</p>
<p><span>Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Tada u kuću ulazi specijalni gost, položajnik.</span></p>
<p><span>Prema narodnim običajima, danas se ni&scaron;ta ne iznosi iz kuće.</span></p>
<p><span><iframe width="640" height="360" src="https://embed.nexx.cloud/12234/video/U1783267GZGR6P4" frameborder="0" allow="autoplay; picture-in-picture; gyroscope; magnetometer; accelerometer; encrypted-media; fullscreen" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></span></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.21f942bb866c2823339b839747a0c50c.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>