Svet

<p>Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC), autonomna crkva unutar Ruske pravoslavne crkve (RPC), objavila je da prekida odnose s Moskovskom patrijar&scaron;ijom.</p>
<p>U rezoluciji koju je u petak usvojio Sabor UPC-a i koju je objavio na svojim stranicama, verski lideri UPC-a proglasili su punu nezavisnost i samostalnost UPC-a od RPC-a. Osim na svojim <em>web </em>stranicama, UPC je odluku objavila i na <em>Facebooku </em>i <em>Telegramu</em>.</p>
<h3>Ukrajinski sve&scaron;tenici dosad verni Moskvi zatražili prekid rata</h3>
<p>"Sabor osuđuje rat kao kr&scaron;enje Božje zapovesti 'Ne ubij!' i izražava sauče&scaron;će svima koji su stradali u ratu", stoji u dokumentu koji je usvojio Sabor UPC-a.</p>
<p><iframe width="500" height="654" style="border: none; overflow: hidden;" src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FChurch.ua%2Fposts%2F5759622777386546&amp;show_text=true&amp;width=500" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></p>
<p>Od ukrajinskih i ruskih vlasti traže da nastave pregovore s ciljem zaustavljanja krvoprolića i sklapanja mira.</p>
<h3>Ljuti na moskovskog patrijarha Kirila zbog njegovih stavova o ratu u Ukrajini</h3>
<p>Episkopi UPC-a posebno su ukazali na stavove ruskog patrijarha <strong>Kirila </strong>o ratu u Ukrajini.</p>
<p>Moskovski patrijarh, podsetimo, podržava rusku invaziju na Ukrajinu i poku&scaron;aj ruskog predsednika <strong>Vladimira Putina</strong> da Ukrajinu vrati u rusku sferu uticaja. Patrijarh Kiril je u vrlo dobrim odnosima s Putinom.</p>
<p>"Izražavamo svoje neslaganje sa stavom patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila o ratu u Ukrajini", zapisali su episkopi UPC-a u rezoluciji koju su usvojili.</p>
<p>Rat u Ukrajini u rezoluciji su jasno ocenili kao "vojnu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu". To je u suprotnosti sa stavom Kremlja, ali i RPC-a, koji i dalje govore o "posebnoj vojnoj operaciji" u Ukrajini.</p>
<p>Prema rečima ukrajinskih verskih lidera, dosad lojalnih Moskvi, koje prenose svetski mediji, ukrajinski su episkopi &bdquo;u celosti odbacili stavove patrijarha Kirila o ratu u Ukrajini&ldquo;. Zamerili su mu i &scaron;to nije pokazao saosećanje za žrtve ruske invazije na Ukrajinu, kao i prijateljstvo s Putinom.</p>
<h3>U UPC-u već dugo traje nezadovoljstvo</h3>
<p>Već nekoliko nedelja je vidljivo da se ne&scaron;to kuva unutar UPC-a.</p>
<p>Naime, proteklih su nedelja brojni sve&scaron;tenici te crkve potpisali su otvoreno pismo u kojem traže da se patrijarhu Kirilu sudi pred verskim sudom zbog njegovog pona&scaron;anja u ratu u Ukrajini, pi&scaron;e <em>Radio Slobodna Evropa</em>, a prethodno su o tome izve&scaron;tavali i ukrajinski mediji.</p>
<h3>UPC između čekića i nakovnja</h3>
<p>Pokretanjem ruske invazije na Ukrajinu, UPC se na&scaron;la u te&scaron;kom položaju. Iako je autonomna crkvena organizacija, deo je RPC-a, čiji su čelni ljudi podržali ruski napad na Ukrajinu.</p>
<p>S druge strane, na&scaron;li su se pod pritiskom vlasti u Kijevu koje su razmatrale čak i zabranu delovanja Moskovske patrijar&scaron;ije na teritoriju Ukrajine.</p>
<h3>Autonomni od 1990. godine</h3>
<p>UPC je autonomiju unutar RPC-a dobila 1990. godine, u vreme uoči raspada biv&scaron;eg SSSR-a.</p>
<p>Ukrajina je za RPC od ogromnog značaja, budući da su Istočni Sloveni u X veku, u vreme vladavine kijevskog velikog kneza <strong>Vladimira</strong>, primili hri&scaron;ćanstvo iz Carigrada.</p>
<p>Tokom veka na području dana&scaron;nje Rusije, Ukrajine i Belorusije razvila se RPC kao samostalna crkvena organizacija, u kojoj je Kijev, kao prestonica prve hri&scaron;ćanske istočnoslavenske države, Kijevske Rusije, uvek zauzimao posebno mesto. Osim toga, na području Ukrajine žive desetine miliona pravoslavaca.</p>
<h3>U Ukrajini se i ranije dogodio crkveni raskol, postoji i samostalna Pravoslavna crkva Ukrajine&nbsp;&nbsp;</h3>
<p>No, nakon osamostaljenja Ukrajine, deo pravoslavnog sve&scaron;tenstva napustio je UPC, odnosno Moskovsku patrijar&scaron;iju, te je 2018. godine osnovao zasebnu Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU), koja nije imala veze s RPC-om. &Scaron;tavi&scaron;e, brojni su sve&scaron;tenici UPC-a pre&scaron;li u PCU, a sa sobom su "doneli" i parohije i crkve.&nbsp;</p>
<p>Autokefalnost PCU-a je 2019. godine priznala Carigradska patrijar&scaron;ija, kao i jo&scaron; neke pravoslavne crkve. To je dovelo do prekida odnosa Carigradske i Moskovske patrijar&scaron;ije.</p>
<p>U samoj Ukrajini, nastali su vrlo zategnuti odnosi između Moskvi odane UPC i od Carigradske patrijar&scaron;ije pomognute PCU.</p>
<h3>Čeka se reakcija Moskve, ali i Kijeva</h3>
<p>U ovom trenutku jo&scaron; nema informacija o tome kako će Moskovska patrijar&scaron;ija reagovati na odvajanje dosad autonomne UPC iz njenog sastava.</p>
<p>No, otvoreno je i pitanje kako će izgledati saživot sada osamostaljene UPC i PCU nakon novog crkvenog raskola u Ukrajini. Između dve crkve, naime, postoji &scaron;iri popis neslaganja i sporova, u velikoj meri oko crkvene imovine.</p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Ukrajinska pravoslavna crkva proglasila samostalnost 

<p><strong>Noam Čomski</strong>, poznati "mudrac", filozof, lingvista, profesor i cenjeni analitičar svetskih de&scaron;avanja, trenutno je najstariji učenjak i kritičar dru&scaron;tvenih pojava.</p>
<p>Iako su prethodnu dekadu istorije sveta obeležila bitna de&scaron;avanja na svakom polju, bilo na ekolo&scaron;kom, ekonomskom ili na polju rasporeda snaga, Čomski je u intervjuima uporno podsećao na najveće opasnosti koje svi moraju da osveste. Iza svega toga poku&scaron;ao je da pojasni &scaron;ta to znači "vladati svetom" i razotkrije ko danas vlada.</p>
<p>Kada filozof govori direktno, jo&scaron; kada je to Čomski, ume da razbudi, pa i pokrene.</p>
<h3>Opasnosti po Noamu Čomskom</h3>
<p>"Najveća opasnost su zapravo dve velike opasnosti koje prete ljudskoj vrsti. Sada smo u situaciji kada moramo da odlučimo da li će na&scaron;a vrsta preživjeti u nekoj 'pristojnoj' formi. Prva opasnost je nuklearni rat, &scaron;to je izuzetno ozbiljna stvar. Druga je prirodna, klimatska katastrofa", pre &scaron;est godina rekao je Čomski u intervjuu za Channel 4 News.</p>
<p>"Države imaju unutra&scaron;nju strukturu i unutra&scaron;nju raspodelu moći. U SAD godinama unazad snaga je u rukama jednog veoma uzanog sektora &ndash; korporativnog bogatstva, privatnog bogatstva i moći. Ova snaga je sve veća i uporno raste u godinama iza nas. Oni imaju svoje pandane ili duplikate koji se sa njima slažu, koji sa njima direktno i u velikom obimu sarađuju i zajednički deluju. I, to je druga dimenzija odgovora na pitanje 'Ko vlada svetom?'. I, tu je i javnost. Javnost može da ima moć i ponekad zaista ima ogromnu moć. Možemo da se vratimo na <strong>Dejvida Hjuma</strong> i teoriju vlasti. Isticao je da je sila na strani onih kojima se vlada. Ako je žele, oni imaju tu moć. Mogu je imati ako prepoznaju mogućnost i prilike da je upotrebljavaju i razvijaju. Ponekad javnost to i radi. I, to je glavna sila koja vlada svetom", rekao je Noam Čomski.</p>
<h3>Ekonomija, Kina i vladanje</h3>
<p>Kako Čomski vidi nezapamćen rast kineske ekonomije i uticaja kada se govori o državama koje vladaju? Da li veliki filozof misli da je Kina sledeća emanentna supersila? Rekao je:</p>
<p>"Kina? Kina nesumnjivo igra veoma važnu ulogu u svetu. Ali, ako uzmete u obzir prihod po glavi stanovnika, daleko je iza SAD i drugih razvijenih država. Kina ima ogromne unutra&scaron;nje probleme, demografske, ekolo&scaron;ke, sa resursima. Pa, ipak, u ekonomskom smislu, izuzetno je važna samo, ne zaboravite da je dobar deo kineske proizvodnje nepoznat. Apple, velika američka kompanija, proizvodi u Kini, ali to je proizvodnja SAD-a koja koriste kinesku radnu snagu, objekte, kapacitete. Kina raste, raste njena moć. U nekim domenima napreduje izuzetno brzo, u oblastima visoke tehnologije, recimo. Na primer, Kina je vodeća u proizvodnji solarnih panela. I ne samo u obimu proizvodnje, već i u smislu inovacija i razvoja. Sve je to od velikog značaja, ali ne znači vladanje i moć kao &scaron;to je to slučaj sa SAD", u istom intervjuu rekao je Čomski.</p>
<p>Čomski je naveo i primer sukobljavanja SAD i Kine. Konfrontacija oko teritorija odličan je simboličan prikaz slike državne moći.</p>
<p>"Pogledajte samo oko čega se sukobljavaju SAD i Kina. U toku su ozbiljne konfontacije oko teritorijalnih zahteva. Da li se radi o Karibima? Da li se radi o vodama oko Kalifornije? Ne. Radi se o vodama oko Kine nad kojima Kina i drugi imaju pretenzije. I to je simbolička slika prirode državne vlasti, da svako razume raspodelu snaga", objasnio je profesor i kritičar dru&scaron;tva.</p>
<h3>Noam Čomski za kraj</h3>
<p>Iako ove godine puni 94 godine, Čomski je i dalje omiljen sagovornik u diskusijama koje se tiču ekonomskih i političkih analiza. Ne samo zbog svog obrazovanja i interesovanja, svedočenja mnogim istorijskim velikim de&scaron;avanjima, već i zbog britkog uma i argumentovane kritike.</p>
<p>Pre meseac dana je novinarima iz svoje radne sobe odgovarao na pitanja koja se tiču aktuelnih ratnih de&scaron;avanja u Ukrajini, inflaciji i trenutnoj ekonomskoj raspodeli u svetu. Kao svedok Drugog svetskog rata i svega &scaron;to se na svetskoj mapi odigralo do danas, Čomski je izuzetno zabrinut, upozoravajući sve da se približavamo najopasnijoj tački istorije &ndash; upornim poku&scaron;ajima da se uni&scaron;ti ljudska rasa.</p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe></p>
<p><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Noam Čomski: Ko vlada svetom?

<p><span>Dan nakon &scaron;to su se pojavili napisi u medijima da je gradonačelnik Kijeva i biv&scaron;i bokser<strong> Vitalij Kličko </strong>za &scaron;vajcarski portal izjavio da se "Ukrajinci bore protiv ruskog režima koji poku&scaron;ava da okupira njihovu zemlju kao &scaron;to su se Albanci nekada borili protiv srpskog okupatora", on je te navode demantovao.</span></p>
<p><span>Kličko je<strong> </strong></span><span></span><span>negirao danas navode portala iz &Scaron;vajcarske na albanskom jeziku "Le Kanton 27" i na </span><span>svom Fejsbuk profilu naveo da nije davao takve komentare i poručio medijima da pre nego &scaron;to ne&scaron;to citiraju, treba da traže audio ili video potvrdu "takve ekskluzive".</span><br /><br /><span>"Prijatelji! Neki strani onlajn mediji, uključujući ruske, delili su moj navodni ''citat'' o Srbiji i Albaniji. Nisam komentarisao. I pre nego &scaron;to prekopiraju ovu navodnu informaciju i ne&scaron;to citiraju, novinari treba da traže audio ili video potvrdu takve ekskluzive", napisao je Kličko.</span><br /><br /><span>&Scaron;vajcarski portal tvrdi da je Kličko zahvalio Albancima i Kosovu na podr&scaron;ci, kako u vojnom aspektu, tako i na humanitarnoj pomoći.</span><br /><br /><span>Povodom tih navoda, Ambasada Ukrajine u Srbiji saop&scaron;tila je ranije danas da Kličko ima pravo na slobodno izražavanje svojih stavova, ali da, kao lider opozicione stranke, nema ovla&scaron;ćenja da iznosi stav Ukrajine koji se tiče spoljne politike.</span><br /><br /><span>Ambasada je saop&scaron;tila da ne može da potvrdi ili demantuje činjenicu razgovora ili njegov sadržaj i ističe da je dobro poznat principijelni stav Ukrajine o njenom odnosu prema teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.</span></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Kličko negirao navode medija: Moj citat o Srbima i Albancima nije moj

<p>Vozači automobila sa stranim registarskim tablicama vi&scaron;e neće moći da natoče gorivo u Mađarskoj po cenama koje je "zamrznula" vlada u Budimpe&scaron;ti, već će morati da plate punu, trži&scaron;nu cenu goriva.&nbsp;</p>
<p>To je odluka vlade <strong>Viktora Orbana</strong> koja bi trebalo da stane na kraj "benzinskom turizmu" u Mađarskoj, naročito iz pograničnih delova, a koju je juče <span>najavio je &scaron;ef kabineta mađarskog premijera <strong>Gergeli Gulja&scaron;</strong>.&nbsp;</span></p>
<h3>Stranci će plaćati punu cenu goriva</h3>
<p>Snižene cene goriva na mađarskim benzinskim pumpama sada će plaćati samo vlasnici vozila s mađarskim tablicama. U Budimpe&scaron;ti tvrde da su brojni stranci dosad koristili činjenicu da Mađarska ima jednu od najnižih cena goriva u Evropi.&nbsp;</p>
<p><span>Mađarska vlada je 15. novembra 2021. zamrznula cenu benzina i običnog dizela na iznos do najvi&scaron;e 480 forinti (1,2 evra) po litru, &scaron;to se ne odnosi na premium goriva.</span></p>
<p><span>Ta cena će od sada važiti samo za automobile sa mađarskom registracijom, dok će vozači automobila sa stanim tablicama morati od danas da kupuju gorivo po maloprodajnim cenama koje su mnogo veće.</span><br /><br /><span>Kako prenose strani mediji, vozači sa stranim registracijama koji putuju u Mađarsku ili su u tranzitu preko te zemlje sada će plaćati litar benzina 661 forintu ( 1,67 evra), a litar dizela 679 forinti (1,72 evra). U drugim zemljama cena goriva doseže i 2,30 evra.</span></p>
<p>Mađarska se inače protivi <span>najavljenom embargu na uvoz nafte iz Rusije, pa se EU ni mesec dana od predloga da se uvede &scaron;esti paket sankcija ne odlučuje na takav korak.</span></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Kraj 'benzinskog turizma' u Mađarskoj: Nema nižih cena goriva za strance

<p>U nedostatku uglja na svetskom trži&scaron;tu, do kojeg je dovela invazija Rusije na Ukrajinu, deo zemalja pomoć traži tamo gde bi se to najmanje očekivalo - u talibanskom Avganistanu.</p>
<p>Naime, zbog nedostatka prihoda i potpune međunarodne izolacije, talibanske vlasti u Kabulu odlučile su da povećaju izvoz uglja u susedni Pakistan.</p>
<p>Talibanske su vlasti povećale i prihode koje ubiru od prodaje uglja.</p>
<h3>Avganistan raspolaže velikim zalihama uglja</h3>
<p>"Izvoz uglja se povećao jer smo utabali put trgovcima", kazali su u četvrtak avganistanskom Ministarstvu finansija, a prenosi <em>Reuters</em>.</p>
<p>Nakon &scaron;to su se lani vratili na vlast u Avganistanu, talibani su se na&scaron;li u potpunoj međunarodnoj izolaciji. Nijedna vlada u svetu do sada službeno nije priznala novu talibansku vladu u Kabulu. Rezultat toga je potpuna izolacija talibanskog režima, ali i nedostatak novca za njeno funkcionisanje.</p>
<p>Ipak, čini se da su talibani izlaz na&scaron;li u prodaji rudnoga bogatstva Avganistana, u koje spadaju i velike zalihe uglja kojima ta zemlja raspolaže.</p>
<div class="content__suggested-article">
<div class="content">
<h2 class="title"><a target="_blank" href="https://www.una.world/rs/svet/ruski-gas-i-dalje-ide-preko-ukrajine/ba084d31-0175-41a8-be92-4573472ba4ad" rel="noopener"> Ruski gas i dalje ide preko Ukrajine </a></h2>
<p class="intro">"Gasprom" je dodao da je njihov zahtev da prebace gas preko glavne stanice Sohranovka odbio Kijev.</p>
</div>
<div class="image"><img alt="" src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/bb98be03-bacf-4785-9d7f-385c5229eae6?width=1400&amp;height=1000&amp;mode=CropUpsize" title="{imageTitle}" /></div>
</div>
<h3>Proizvodnjom uglja bave se četiri avganistanske kompanije</h3>
<p>Prema dostupnim podacima, Avganistan je bogat ugljom, a najveće rezerve te rude nalaze se na potezu od severoistoka zemlje, preko sredi&scaron;njeg dela, pa do zapada. Na tom prostoru postoje i rudnici uglja.</p>
<p>Proizvodnjom uglja u Avganistanu bave se četiri kompanije, uglavnom na severu zemlje.</p>
<p>Otkako je Rusija napala Ukrajinu, cene uglja odletele su u nebo, pogotovo zato &scaron;to su brojne zemlje bogate ugljom, poput Indonezije, ograničile izvoz. EU je, s druge strane, nedavno zabranila uvoz uglja iz Rusije, takođe velikog proizvođača i izvoznika tog fosilnog goriva.</p>
<h3>Povećali prihode od carina na ugalj</h3>
<p>Talibanski je režim u divljanju cena uglja na svetskom trži&scaron;tu uočio svoju priliku da napuni praznu državnu blagajnu. &nbsp;&nbsp;</p>
<p>Prema podacima Ministarstva finansija iz Kabula, na koje se poziva <em>Reuters</em>, Avganistan je od carina na izvoz uglja u proteklih &scaron;est meseci prihodovovao tri milijarde afgana ili oko 34 miliona dolara. Ukupna vrednost izvezenog uglja u tom je razdoblju iznosila je 16 milijardi afgana.</p>
<p>Vlasti u Kabulu su pro&scaron;le nedelje povećale i oporezivanje uglja kog Avganistan izvozi. Tako se sada na izvezeni ugalj obračunava stopa od 30 posto, dok se ranije oporezivao po stopi od 20 posto.</p>
<h3>Pakistan uvozi velike količine uglja iz Avganistana</h3>
<p>Jedan je pakistanski zvaničnik za <em>Reuters</em> priznao da je Pakistan povećao uvoz uglja iz Avganistana. Govoreći pod uslovom anonimnosti, kazao je da bi Pakistan iz Avganistana sada mogao uvoziti i do pola miliona tona uglja mesečno.</p>
<p>Pakistan time nastoji da smanji svoj uvoz uglja iz Južne Afrike koji je skup i znatno otežan naru&scaron;avanjem lanaca snabdevnja u postkorona razdoblju.</p>
<div class="content__suggested-article">
<div class="content">
<h2 class="title"><a target="_blank" href="https://www.una.world/rs/svet/putin-antiruske-sankcije-se-zapadu-vratile-kao-bumerang/2341ab34-6e48-4f44-abaa-13474d0ca908" rel="noopener"> Putin: Antiruske sankcije se Zapadu vratile kao bumerang </a></h2>
<p class="intro">'Te razvijene zemlje nisu imale ovoliku inflaciju 40 godina, nezaposlenost raste, lanci snabdevanja se prekidaju', rekao je ruski predsednik</p>
</div>
<div class="image"><img alt="" src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/029199b2-1326-4c29-bff4-896a76dacb49?width=1400&amp;height=1000&amp;mode=CropUpsize" title="{imageTitle}" /></div>
</div>
<h3>Avganistan među najsiroma&scaron;nijim zemljama sveta</h3>
<p>Avganistan spada među najsiroma&scaron;nije države u svetu. Prema podacima Svetske banke, njegov je bruto domaći proizvod (BDP) u 2020. godini iznosio ne&scaron;to manje od 20 milijardi USD. Podaci Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da je BDP po stanovniku u toj zemlji manji od 500 USD.</p>
<p>No, i ti podaci odnose se na vreme dok se talibani jo&scaron; nisu vratili na vlasti i dok je avganistanska ekonomija bila srazmerno otvorena prema svetu. Povratak talibana na vlast krajem avgusta i početkom septembra 2021. godine označio je i povratak te države u izolaciju te pad u jo&scaron; veće siroma&scaron;tvo.</p>
<h3>U Kabulu se hvale da su povećali prihode državne blagajne</h3>
<p>Uprkos tome, talibanski režim, koji je nedavno usvojio novi proračun, hvali se da su im prihodi sada veći nego &scaron;to su bili u poslednjoj godini režima koji je uživao za&scaron;titu Zapada.</p>
<p>U Kabulu ističu i da novi avganistanski proračun sada zavisi isključivo o domaćim prihodima, odnosno da u njemu nema finansijske pomoći spolja. Stručnjaci kažu da jedan od razloga takvog stanja u proračunu može biti u politici iskorjenjivanja korupcije koju provode talibani.</p>
<p>Otvoreno je pitanje hoće li islamistički režim u Kabulu posegnuti i za većim iskori&scaron;ćavanjem i prodavanjem ostalog rudnog bogatstva koje postoji u toj zemlji. Zalihe uglja već su im se pokazale korisnim za punjenje državne blagajne.</p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Kako rešiti nedostatak uglja? Neke zemlje ga kupuju od talibana

<p><span>Ruski predsednik <strong>Vladimir Putin </strong>je ocenio danas da su se antiruske sankcije vratile kao bumerang onima koji su ih primenili budući da razvijene ekonomije decenijama nisu beležile ovako visok nivo inflacije.</span><br /><br /><span>"Ma koliko da su stabilne privrede zemalja koje vode ovako kratkovidu politiku, sada&scaron;nje stanje svetske privrede pokazuje da je na&scaron; stav ispravan i opravdan, čak i kada se posmatraju makroekonomski pokazatelji. Te razvijene zemlje nisu imale ovoliku inflaciju 40 godina, nezaposlenost raste, lanci snabdevanja se prekidaju, globalne krize se intenziviraju", rekao je Putin u obraćanju na Evroazijskom ekonomskom forumu.</span><br /><br /><span>Rast cena u osetljivim oblastima kao &scaron;to je hrana, kako je istakao, "nije &scaron;ala, već su to ozbiljne stvari koje utiču na ceo sistem ekonomskih i političkih odnosa", prenosi Sputnjik Interne&scaron;enel.</span><br /><br /><span>Komentari&scaron;ući zamrzavanje stotina milijardi dolara ruske imovine u inostranstvu, Putin je upozorio da takva &bdquo;krađa&ldquo; ne može dovesti ni do čega dobrog na duži rok.</span><br /><br /><span>"Kr&scaron;enje pravila i normi u oblasti međunarodnih finansija i trgovine ne može dovesti ni do čega pozitivnog. Jednostavno rečeno, samo će stvoriti probleme onima koji se tako pona&scaron;aju. Krađa tuđe imovine nikada nije donela bilo &scaron;ta dobro bilo kome, naročito ne onima koji se bave takvim nelegalnim aktivnostima&ldquo;, rekao je on.</span><br /><br /><span>Ruski predsednik je, povodom masovnog odlaska stranih kompanija iz Rusije zbog njene specijalne vojne operacije u Ukrajini, naveo da bi njihov odlazak mogao biti dobra stvar za domaće proizvođače koji će zauzeti njihovo mesto i trži&scaron;ni udeo.</span><br /><br /><span>"Mnogi na&scaron;i partneri iz Evrope su najavili da odlaze. Ponekad gledate one koji odlaze i pomislite, možda, ''hvala Bogu''. Popunićemo te trži&scaron;ne ni&scaron;e. Na&scaron;e poslovanje, na&scaron;a proizvodnja se povećava i bezbedno će zauzeti teren koji su pripremili na&scaron;i partneri", kazao je Putin.</span><br /><br /><span>Dodao je da će oni koji budu želeli da u zemlju unesu neku vrstu luksuzne robe, moći to da urade, ali da će ih to sada ko&scaron;tati malo skuplje, uz opasku da su to ljudi koji su navikli da se voze u automobilima Mercedes serije 600, i koji će nastaviti da dovoze skupe automobile sa bilo kog mesta i iz bilo koje zemlje.</span><br /><br /><span>"Ali to za Rusiju nije važno. Za državu, za njen razvoj, važni su inženjerski i naučni centri koji su osnova njenog razvoja. To je ono o čemu treba da razmi&scaron;ljamo i na čemu treba da radimo kako u okviru Evroazijske ekonomske zajednice tako i &scaron;ire - sa na&scaron;im partnerima &ndash; onima koji žele da rade sa nama&ldquo;, rekao je ruski lider.</span><br /><br /><span>Agencija Tas ističe Putinovu konstataciju da je Rusija i dalje najveći svetski izvoznik p&scaron;enice, pri čemu je podsetio da je ne tako davno ta zemlja kupovala p&scaron;enicu, "dok je danas svetski broj jedan prodavac".</span><br /><br /><span>Priznao je da &bdquo;zemlje kao &scaron;to su SAD ili Kina proizvode vi&scaron;e&ldquo;, ali da &bdquo;i one vi&scaron;e i tro&scaron;e&ldquo;, tako da je &bdquo;Rusija postala broj jedan na međunarodnom trži&scaron;tu&ldquo;.</span><br /><br /><span>Putin je ocenio takođe da je Rusija uspela da izvr&scaron;i ključne zadatke u supstituciji uvoza u najvažnijim oblastima, &scaron;to obezbeđuje suverenitet zemlje, napominjući da će Rusija nastaviti da ide u tom pravcu, ali da se &bdquo;neće baviti samo supstitucijom uvoza" već da je &bdquo;plan da se razvija".</span></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Putin: Antiruske sankcije se Zapadu vratile kao bumerang

<p><span>Sud u Njujorku proglasio je krivim <strong>Mirsada Kandića</strong>, visokorangiranog regrutera i obave&scaron;tajca takozvane Islamske države, rođenog na Kosovu, za udruživanja radi pružanja materijalne podr&scaron;ke ISIS-u. On je progla&scaron;en krivim i za pet tačaka optužnice koje se odnose na pružanje materijalne podr&scaron;ke toj militantnoj organizaciji, pi&scaron;e u presudi objavljenoj na stranici njujor&scaron;skog suda.</span></p>
<div id="story-text">
<p>Kandić je ISIS-u podr&scaron;ku pružao u vidu oružja, osoblja, imovine, opreme i dokumentacije u periodu od januara 2013. do juna 2017. godine kada je uhap&scaron;en u Sarajevu.</p>
<p>"Kandić je bio visokorangirani pripadnik ISIS-a koji je regrutovao bezbroj fanatika, pomažući im da putuju u Siriju i druge teritorije da postanu borci ISIS-a. Osim &scaron;to je podsticao linije fronta vojske ISIS-a, optuženi je pomagao ekstremističku grupu na mnoge druge načine, uključujući obezbeđivanje oružja i &scaron;irenje svoje nasilne propagande &scaron;irom sveta, kako bi se nastavila njena krvava i brutalna teroristička kampanja. Kandićeve akcije bile su direktno povezane sa napadima i značajnim gubicima života", naveo je u obrazloženju američki tužilac.&nbsp;</p>
<p>Presuda je usledila nakon tri sedmice suđenja, a kada bude potvrđena, Kandiću za četiri tačke optužnice preti po 20 godina zatvora, dok mu za dve preti doživotni zatvor.</p>
<p>Kandić je lociran i uhap&scaron;en na području Sarajeva i 2017. izručen Sjedinjenim Državama.</p>
</div>
<div id="sharer">
<div class="clearfix">
<div class="social-icons"><a class="btn-social facebook" title="Facebook" onclick="javascript:window.open(this.href, '', 'menubar=no,toolbar=no,resizable=yes,scrollbars=yes,height=500,width=500');return false;" href="http://www.facebook.com/share.php?u=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4828172/mirsad-kandic-presuda-sad.html&amp;title=Sud%20u%20Njujorku%20proglasio%20krivim%20obave%C5%A1tajca%20ISIS-a%20sa%20Kosova"><i class="fa fa-facebook"></i></a></div>
<div class="social-icons"><a class="btn-social twitter" title="Twitter" onclick="javascript:window.open(this.href, '', 'menubar=no,toolbar=no,resizable=yes,scrollbars=yes,height=500,width=500');return false;" href="http://twitter.com/home?status=Sud%20u%20Njujorku%20proglasio%20krivim%20obave%C5%A1tajca%20ISIS-a%20sa%20Kosova+http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4828172/mirsad-kandic-presuda-sad.html"><i class="fa fa-twitter"></i></a></div>
<div class="social-icons"><a class="btn-social pinterest" title="Pinterest"><i class="fa fa-pinterest"></i></a></div>
<div class="social-icons"><a class="btn-social google-plus" title="Google+" onclick="javascript:window.open(this.href, '', 'menubar=no,toolbar=no,resizable=yes,scrollbars=yes,height=500,width=500');return false;" href="https://plus.google.com/share?url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4828172/mirsad-kandic-presuda-sad.html"><i class="fa fa-google-plus"></i></a></div>
<div class="social-icons"><a class="btn-social linkedin" title="LinkedIn" onclick="javascript:window.open(this.href, '', 'menubar=no,toolbar=no,resizable=yes,scrollbars=yes,height=500,width=500');return false;" href="http://www.linkedin.com/shareArticle?mini=true&amp;url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4828172/mirsad-kandic-presuda-sad.html&amp;title=Sud%20u%20Njujorku%20proglasio%20krivim%20obave%C5%A1tajca%20ISIS-a%20sa%20Kosova&amp;source=rts.rs"><i class="fa fa-linkedin"></i></a></div>
<div class="service-icons"></div>
</div>
</div>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Obaveštajac ISIS-a sa Kosova proglašen krivim na sudu u SAD

<p><span>Dvojica ruskih vojnika, koje su zarobile ukrajinske snage, izjasnili su se danas, tokom drugog suđenja za ratne zločine u ratu u Ukrajini, krivim za granatiranje jednog grada u istočnom delu te zemlje.</span><br /><br /><span>Državni tužioci zatražili su tokom suđenja u Okružnom sudu Kotelevska u centralnoj Ukrajini kaznu od 12 godina zatvora za <strong>Aleksandera Bobikina i Aleksandera Ivanova</strong> zbog, kako su naveli, kr&scaron;enja zakona o ratu, prenosi Rojters.</span><br /><br /><span>Advokat odbrane tražio je da sud bude blag i istakao da su dvojica vojnika izvr&scaron;avala naređenja i da su se pokajala.</span><br /><br /><span>Bobikin i Ivanov priznali su da su bili deo artiljerijske jedinice koja je, iz Belgorodske oblasti u Rusiji, gađala mete u Harkovskoj oblasti.</span><br /><br /><span>Prema navodima tužila&scaron;tva, u granatiranju je uni&scaron;tena obrazovna ustanovu u gradu Dergači, prenosi Rojters.</span></p>
<div class="content__suggested-article">
<div class="content">
<h2 class="title"><a target="_blank" href="https://www.una.world/rs/vesti/prvo-sudjenje-ruskom-vojniku-za-ratni-zlocin-u-ukrajini/2550c317-5920-4887-aa39-438bb61cf59c" rel="noopener"> Prvo suđenje ruskom vojniku za ratni zločin u Ukrajini </a></h2>
<p class="intro">Njemu preti kazna doživotnog zatvora za ubistva civila 28. februara u selu Čupahivka kod Kijeva</p>
</div>
<div class="image"><img alt="" src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/bb34f873-51f3-4dc6-8e92-b087b1088e3f?width=1400&amp;height=1000&amp;mode=CropUpsize" title="{imageTitle}" /></div>
</div>
<p><span>Dvojica ruskih vojnika zarobljena su nakon &scaron;to su pre&scaron;li granicu i nastavili granatiranje, navela je kancelarija državnog tužioca.</span><br /><br /><span>"U potpunosti sam kriv za zločine za koje sam optužen. Pucali smo na Ukrajinu iz Rusije", rekao je Bobikin na sudu.</span><br /><br /><span>Ivanov je zatražio da ne dobije maksimalnu kaznu zatvora.</span><br /><br /><span>"Kajem se i tražim smanjenje kazne", naveo je Ivanov.</span><br /><br /><span>Saslu&scaron;anje je trajalo manje od jedan sat.</span><br /><br /><span>Presuda se očekuje 31. maja.</span><br /><br /><span>Ukrajinski sud osudio je u ponedeljak jednog ruskog vojnika na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva nenaoružanog civila.</span></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Drugo suđenje za ratne zločine u Ukrajini: Ruski vojnici prihvatili krivicu

<p>Ministarstvo odbrane Rusije saop&scaron;tilo je da otvara dva pomorska humanitarna koridora za izlazak stranih brodova iz luka na Crnom i Azovskom moru.</p>
<p>Koridori će biti otvoreni svakog dana od 8 do 19 sati po moskovskom vremenu, saop&scaron;tio je načelnik Nacionalnog centra za upravljanje odbranom Mihail Mizincev.</p>
<p>Naveo je da će u Crnom moru za izlazak iz luka Herson, Nikolajev, Černomorsk, Očakov, Odesa i Južni biti otvoren koridor u dužini od 80 milja i &scaron;irini od tri milje, u pravcu jugozapada od teritorijalnog mora Ukrajine, prenosi Interfaks.</p>
<p>U Azovskom moru biće otvoren koridor za isplovljavanje brodova iz luke Marijupolj dužine 115 milja i &scaron;irine dve milje u pravcu Crnog mora.</p>
<p>Mizincev je rekao da je u &scaron;est luka - Herson, Nikolajev, Černomorsk, Očakov, Odesa i Južni blokirano 70 stranih brodova iz 16 država i dalje je blokirano.</p>
<p>Prema njegovim navodima, zbog opasnosti od ukrajinskih mina brodovi ne mogu da isplove.</p>
<p>Zapadne zemlje tvrde da ruska vojska blokira ukrajinske luke i da zbog toga brodovi koji prevoze žitarice ne mogu da isplove, dok Moskva, s druge strane, navodi da su luke minirane i da postoji opasnost za brodove.</p>
<h3>Borbe na frontu</h3>
<p>Inače na frontu, borbe su žestoke.</p>
<p>Lider ruske republike Čečenije <strong>Ramzan Kadirov</strong> izjavio je danas da su ruske snage u&scaron;le u Lisičansk i da su na ulazu u Severodonjeck, u Luganskoj oblasti, na istoku Ukrajine.</p>
<p>Kadirov je u poruci na Telegramu rekao da "ukrajinske snage trpe gubitke i da su u panici".</p>
<p>Kancelarija predsednika Zelenskog saop&scaron;tila je da su ruske snage jutros pokrenule ofanzivu u Severodonjecku.</p>
<p>Predsednik Zelenski poručuje da će povlačenje Rusa na granice pre rata - biti prvi korak i uslov za nastavak direktnih pregovora sa Putinom.</p>
<p></p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>

Otvaraju se koridori za izlazak stranih brodova iz luka

<p>Biv&scaron;i američki državnisekretar <strong>Henri Kisindžer</strong> upozorio je da sukob s Rusijom mora prestati u sledeća dva meseca ili će izmaknuti kontoli..</p>
<p>Kisindžer je tu ocenu dao u svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u ponedjeljak, a dan kasnije su je preneli svetski mediji.</p>
<h3>Ako se Zapad i Rusija ne dogovore, Moskva će otići u zagrljaj Kine&nbsp;</h3>
<p>Ako se Zapad i Rusija ne dogovore, istaknuo je Kisindžer, Moskva bi zauvek mogla raskrstiti s Evropom. To će je onda gurnuti u naručje Kine, s kojom bi mogla uspostaviti trajno partnerstvo.</p>
<p>Biv&scaron;i je američki diplomat upozorio i da je Rusija 400 godina bila deo Evrope i učestvovala je u kreiranju politike i ekonomije na evropskom tlu. Stoga smatra da bi guranje Rusije u zagrljaj Kine bila gre&scaron;ka.</p>
<p>"Pregovori o miru moraju početi u sledeća dva meseca ili tako ne&scaron;to, pre nego &scaron;to sukob dovede do preokreta i napetosti koje se neće moći lako prevladati. Idealno bi bilo kada bi se linija razdvajanja vratila na stanje kakvo je bilo pre", ocenio je 99-godi&scaron;nji Kisindžer.</p>
<h3>Postoji mali prostor za postizanje sporazuma</h3>
<p>Po njemu, postoji mali prostor da bi se zaustavio rat u Ukrajini i postigao mirovni sporazum.</p>
<p>Insistiranje na drukčijem re&scaron;enju moglo bi rezultirati čak i ratom protiv Rusije, upozorio je Kisindžer u Davosu. Podsetio je i kako se jo&scaron; 2014. godine zalagao za to da Ukrajina postane neutralna država i most između Evrope i Rusije, a ne bojno polje.</p>
<h3>Brine ga i jačanje napetosti između Va&scaron;ingtona i Pekinga</h3>
<p>Poznati američki diplomata zabrinut je i zbog stalnog rasta napetosti između SAD-a i Kine.</p>
<p>Svet strahuje od utrkivanja u naoružavanju između Va&scaron;ingtona i Pekinga, kazao je, prema pisanju svetskih medija, Kisindžer.&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>
<div class="content__suggested-article">
<div class="content">
<h2 class="title"><a target="_blank" href="https://www.una.world/rs/svet/soros-rat-u-ukrajini-mogao-bi-biti-pocetak-treceg-svetskog-rata/28f46b43-653c-48b6-92ea-bc194135ae2a" rel="noopener"> Soro&scaron;: Rat u Ukrajini mogao bi biti početak Trećeg svetskog rata </a></h2>
<p class="intro">U ratu u Ukrajini Soros vidi sukob otvorenih i zatvorenih dru&scaron;tava, među kojima su najjače Rusija i Kina.</p>
</div>
<div class="image"><img alt="" src="https://cms.una.world/api/assets/office-hr/060147e2-1d4f-482f-859e-f61a3ae597bf?width=1400&amp;height=1000&amp;mode=CropUpsize" title="{imageTitle}" /></div>
</div>
<h3>Kreirao je američku spoljnu politiku osam godina i tokom mandata dvojice predsednika</h3>
<p>Kisindžer je od 1973. do 1977. godine bio američki državni sekretar. Od 1969. do 1975. godine bio je i savetnik za nacionalnu sigurnost. Može se reći da je bio ključni čovek u kreiranju američke spoljne politike od 1969. do 1977. godine.</p>
<p>Njegov mandat na čelu američke diplomatije obuhvatio je administraciju dvojice američkih predsednika &ndash; <strong>Ričarda Niksona</strong> i <strong>Džeralda Forda</strong>.</p>
<p>Iako su njegov mandat u Stejt departmentu obeležili brojni događaji na međunarodnoj sceni &ndash; od rata u Vijetnamu, preko rata za oslobođenje Banglade&scaron;a od Pakistana pa do izraelsko-arapskog sukoba 1973. godine &ndash; Kisindžer će verovatno najvi&scaron;e ostati upamćen po mirovnom sporazumu iz 1973. godine, nakon kojeg se SAD počeo povlačiti iz tada&scaron;njeg Južnog Vijetnama i zavr&scaron;io svoje učestvovanje u dugogodi&scaron;njem ratu u Vijetnamu.</p>
<h3>Pokrenuo je normalizaciju odnosa SAD-a i Kine&nbsp;</h3>
<p>Tokom njegovog mandata, Va&scaron;ington je pokrenuo i normalizaciju odnosa s Pekingom. Do tada je SAD priznavao "Republiku Kinu" na Tajvanu kao jedinog legitimnog predstavnika cele Kine.</p>
<p>Kisindžer je bio zagovornik realpolitike i pristlica detanta u odnosima s tada&scaron;njim SSSR-om. Zbog toga je, s obzirom na hladnoratovske okolnosti u kojima je tada&scaron;nji svet funkcionisao, često bio na udaru kritika.</p>
<p><iframe style="display: none;" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe"></iframe><iframe style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>
<p><iframe scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" src="https://platform.twitter.com/widgets/widget_iframe.bbd13993eb53d3a11ac08f5e8cf9d6a4.html?origin=https%3A%2F%2Fcms.una.world" title="Twitter settings iframe" style="display: none;"></iframe></p>
<p><iframe id="rufous-sandbox" scrolling="no" frameborder="0" allowtransparency="true" allowfullscreen="allowfullscreen" style="position: absolute; visibility: hidden; display: none; width: 0px; height: 0px; padding: 0px; border: none;" title="Twitter analytics iframe"></iframe></p>