Javni registri kao stvar političke volje

Javni registri kao stvar političke volje

Registar nestalih lica, koji je javno dostupan, vodi samo privatna Fondacija "Tijana Jurić", ne i MUP Srbije

Kada ima volje, ima i načina. Upravo su ovaj princip nedavno demonstrirali u Skupštini Srbije, kada su poslanici tri meseca pred izbore usvojili Predlog zakona o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć države za ublažavanje posledica pandemije koronavirusa. Sličan takav registar, samo sa popisom nestalih lica, godinama čeka da bude formiran i dostupan očima javnosti.

Jedini napredak da se u Srbiji olakša potraga za nestalim osobama tako što će se u potragu uključiti i građani uvidom u javni registar, koji imaju mnoge zemlje Evrope i regiona, napravio je Igor Jurić.

Otac otete, silovane i ubijene devojčice Tijane Jurić, pokrenuo je istoimenu fondaciju, koja za sada na stranici nestalisrbije.rs vodi jedini registar nestalih lica koji je javno dostupan u Srbiji. Ministartsvo unutrašnjih poslova, sa druge strane, poseduje svoj, interni registar, iako statistika pokazuje da svakog dana u proseku nestane troje ljudi.

"Godine 2020. prijavljen je nestanak 1380 odraslih, na kraju godine nismo imali nikakav podatak za 92 osobe. Dakle, to je jedan zabrinjavajući podatak", za UNU kaže Igor Jurić i naglašava da je sve što je potrebno, eventualno promeniti neku odredbu Zakona o policiji i imati dobru volju.

Pravnik Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo Srbije za UNU potvrđuje Jurićeve reči, da je potrebno samo malo političke volje i pritiska javnosti.

"Tehnički, ovakav registar nije teško napraviti, postoje podaci, možete izvući sve podatke koji su potrebni da biste ih uneli u ovaj registar", objašnjava naš sagovornik.

Iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kažu da se za formiranje registra zakonom mora uspostaviti pravni osnov. 

"Ovo znači da zakonom najmanje moraju biti određeni ciljevi obrade, tj. javni interes koji se namerava ostvariti uspostavljanjem javno dostupnog registra nestalih lica, podaci o ličnosti koji se obrađuju i svrha obrade", objasnili su za UNU iz kabineta poverenika i dodali da bi svoje mišljenje o nameravanoj obradi podataka o ličnosti poverenik dao u postupku pripreme nacrta tog zakona, u skladu sa Zakonom i Poslovnikom Vlade.

Iz MUP do objave teksta i video priloga nisu odgovorali na naša pitanja.

U ovom trenutku Splićanin Matej Periš samo je jedan od desetina onih koji se vode kao nestali.


  • #Igor Jurić
  • #javni registar nestalih lica
  • #nestale osobe
  • #registar nestalih lica
  • #MUP

Ova web stranica koristi kolačiće (eng. Cookies), koji nam omogućavaju da posetiocima osiguramo bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost stranice. Više možete saznati ovde